Битка у Доверском теснацу

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка у Доверском теснацу
Део Првог светског рата

Британски вођа флотиле Брук.
Време26. октобар 1916.
Место
УзрокНапад немачке торпедне флотиле на Доверски бараж.
Исход Немачка победа
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство  Немачко царство
Јачина
7 разарача
30 патролних бродова
1 транспортни брод
23 торпедна чамца
Жртве и губици
потопљена 2 разарача, 8 патролних и 1 транспортни брод
тешко оштећен 1 разарач и 4 патролна брода
незнатни

Битка у Доверском теснацу била је поморска битка из Првог светског рата, напад немачке торпедне флотиле на савезнички Доверски бараж, који су чували бродови Доверске патроле у ноћи 26.октобра 1917. Завршена је немачком победом.[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Савезнички саобраћај у Доверским вратима, између Енглеске и Француске, био је од кључног значаја за савезнички ратни напор у Првом светском рату. За заштиту овог кључног пловног пута формирана је крајем 1914. Доверска патрола, од британских и француских ратних бродова подесних за патролну службу. Од краја 1914. организовано је неколико патролних линија од мањих ратних бродова, а 1915. почело је полагање Доверског баража. Немци су често вршили успешне препаде на патролне снаге које су су штитиле систем савезничких противподморничких прерпека.[1]

Битка[уреди | уреди извор]

Немачка дејства ради подршке подморница које су продирале у Доверска врата и Ламанш, изазвала су низ бојева између немачких и савезничких торпедних флотила. Од 1916. Немци су против доверске патроле дејствовали и модерним разарачима, бомбардујући узгред и савезничка поморска упоришта на Ламаншу.[1]

Боље наоружани немачки разарачи и торпедни чамци потигли су у ноћним бојевима знатне успехе: 26. октобра 1916. један дивизион немачких разарача продро је у Доверска врата и потопио 2 разарача, 8 патролних и 1 транспортни брод, а тешко су оштећени 1 разарач и 4 патролна брода који су штитили Доверски бараж.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 2), Војноиздавачки завод, Београд (1971), стр.525.

Литература[уреди | уреди извор]