Битка код Егоспотама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Егоспотама
Део Пелопонеског рата
Пошаљи фотографију
Време: 404. п. н. е.
Локација: Егоспотам на Хелеспонту
Резултат: Победа Спарте
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Спарта Атина
Заповедници
{{{заповедник1}}} {{{заповедник2}}}
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
врло мало цела флота осим 10 бродова, хиљаде морнара
{{{подаци}}}

Битка код Егоспотама је била последња велика битка Пелопонеског рата. Битка се одиграла 404. п. н. е.. У бици спартанска флота под Лисандровим вођством потпуно уништава атинску флоту. Атина је тиме изгубила контролу над морем, па није више могла да увози жито. Тиме је фактички завршен Пелопонески рат.

Лизандрова кампања[уреди]

Пелопонески рат
СиботаПотидејаХалкидаНаупактТанаграОлпејаПилосСфактеријаДелијАмфиполисМантинејаСицилијанска експедицијаСимаКиносемаКизикНотијумАргинуска острваЕгоспотам

После пораза у бици код Аргинуских острва, Спартанци поново постављају 405. п. н. е. Лисандра да буде командант. Пошто спартански устав забрањује да неко буде два пута командант флоте, проглашавају га вицеадмиралом, а подразумева се да он командује.

Једна од Лисандрових предности било је пријатељаство са персијским принцем Киром Млађим. Кир Млађи финансира обнову спартанске флоте. Чак је једном док се враћао у Сузу прогласио Лисандра сатрапом Мале Азије. Лисандар је имао читаву персијску сатрапију на располагању и довољно средстава да брзо изгради добру флоту.

Онда је започео неколико похода преотимајући неколико градова од Атине и нападајући бројна острва. Није могао да оде северније до Хелеспонта због опасности од атинске флоте код Самоса. Да би скренуо пажњу, напада Саламину, па чак се и искрцава у Атици, доста близу Атине. Атинска флота креће са Самоса за њим, а он плови около и долази том варком до Хелеспонта, где успоставља базу у Абиду. Одатле заузима стратешки значајан Лампсак. Тиме му је био отворен пут да уће у Босфор и да затвори трговачке путеве, којима је Атина добијала већину жита. Атини тиме прети глад.

Атински одговор[уреди]

Атинска флота је кренула према Лампсаку и ту успостављају базу близу спартанских трупа и бродова. Место, које су одабрали за базу није било идеално, јер није имало луку и било је тешкоћа у снабдевању флоте. Сваки дан би атинска флота излазила у ратној формацији, не би ли се сукобили са спартанском флотом, али Лисандар није излазио.

Алкибијадов покушај да се укључи[уреди]

Протерани атински вођа Алкибијад је живео у замку близу атинског кампа. Генералима атинске војске предлаже да одаберу повољније место за флоту и да њему дају удео у командовању, па ће моћи да добије помоћ неколико трачанских краљева. Генерали су одбили његову помоћ.

Битка[уреди]

Постоје два описа битке код Егоспотама. Први опис је од Диодора са Сицилије. Филокле је кренуо са 30 бродова, наредивши осталима да га следе. Атинска стратегија је изгледа била да привуче удар пелопонеске флоте на тај мањи део атинске флоте, а да онда већи део атинске флоте изненада удари. Међутим тај мањи део флоте је одмах побеђен, а остатак је био неспреман.

Други опис је Ксенофонтов. Цела атинска флота је као и сваког дана до тада изашла, а Лисандар није излазио из луке. Кад су се Атињани вратили у свој камп, Лисандрова флота хвата целу атинску флоту на плажи без борбе.

Било који опис да је тачан, резултат је био јасан. Атинска флота је уништена. Само је 9 бродова побегло са генералом Кононом, а сви остали су ухваћени заједно са 4.000 атинских морнара. Од бродова, који су успели побећи један је отишао да јави Атини о поразу, а осталих 8 је отишло на Кипар.

Последице[уреди]

Лисандар се као победник вратио у Абидос. Побио је хиљаде заробљеника. Онда се кретао флотом према Атини заузимајући град за градом. Атињани су били без флоте и нису се могли супроставити. Само није могао заузети Самос, јер је демократска власт тамо била лојална Атини. Због тога оставља бродове да опседају Самос.

Бојећи се освете Спартанаца, Атињани одлучују да се не предају, иако су били у безнадежном положају. После опсаде град се предао у марту 404. п. н. е. Спартанци руше зидине око града и успостављају олигархијску власт. Победа код Егоспотама значила је крај 27 година дугог Пелопонеског рата. Спарта успоставља хегемонију у Античкој Грчкој и целом грчком свету. Успоставља политички ред који ће трајати следећих више од 30 година.

Види још[уреди]