Битка код Ниша (1443)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Битка код Ниша.
| Битка код Ниша | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део османско-угарских сукоба | |||||||||||||
| [[Слика:|300п|]] |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
 Краљевина Угарска Српска деспотовина |
.svg){kind=small} Османско царство |
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Јанош Хуњади[4] Ђурађ Бранковић[4] |
Касим-паша[1] Турахан-бег[1] |
||||||||||||
| Ангажоване јединице | |||||||||||||
| {{{јединице1}}} | {{{јединице2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Ниша је вођена 8. новембра 1443. године између Турака, на једној страни, и Мађара и Срба, на другој страни. Турци су у потпуности поражени од стране Србља и Мађара под командом Јаноша Хуњадија, који су прешли Балкан гладни и у потрази за храном.
Ова битка је била део тзв. Дуге војне.
Садржај |
[уреди] Позадина
Овој бици претходила је битка код Алексинца 3. новембра, 1443. године[7], недалеко од тврђаве Болван[8].
[уреди] Припреме за битку
Хришћанска војска се састојала од Срба, Мађара, Чеха и Пољака[9]. Њена јачина је била око 25.000 коњаника и пешака, од којих је било око 8.000 Срба, такође коњаника и пешака[5]. Заповедници хришћана били су угарски војсковођа Сибињанин Јанко и оседели српски деспот Ђурађ Бранковић[9].
Главнина турске војске још није била дошла из Марице, тако да су се хришћанској војсци супроставили паше Видина, Софије и околине[9]. Турски заповедници су били Касим-паша, генерални гувернер Румелије, и Турахан-бег, војсковођа[1]. Према Дубровчанину Андрији Качићу, турски султан Мурат II је послао Ђурђа Кастриота да би се супроставио Сибињанину Јанку[9].
[уреди] Ток битке
Према Дубровчанину Андрији Качићу, који је податке црпео од италијанских историчара, битка се овако одвијала:
Главни узрок турског пораза био је касније прослављени албански војсковођа Ђурађ Кастриот. Кастриот, кога је послао турски султан у борбу, искористио је ту прилику да се одметне од Турака. Тајно је јавио Сибињанину Јанку да ће му предти султанову војску. Током битке, Кастриот је напустио турску војку и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу међу турским редовима, која је и омогућила да хришћанска војска однсесе победу над Турцима.[9]
[уреди] Губици
Турска страна имала је губитке од 2.000 палих и 4.000 заробљених[6].
[уреди] Последице
После ове битке, Ђурађ Кастриот Скендербег је напустио турску војску, заједно са 300 других Албанаца[10], вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је почео је 25 година дугу беспоштедну албанску побуну против Османског царства.
Касим је морао да напусти свој камп и да, са својим колегом војсковођом Тураханом, побегне кроз Пирот и кланчеве Драгомана у Софију да би упозорио султана о инвазији. У току свог бега, Касим и Турахан су спалили 150 села између Ниша и Софије.[1]
Наредне године 1. јула Мурат II је потписао Сегедински мир на 10 година[11] и абдицирао у корист свог сина Мехмеда II. Деспот Ђурађ је Сегеденским миром добио назад Деспотовину са 24 града[12], међу којима и Ниш[13].
Деспот је, након Сегединског мира[13], град препустио Ђурђу Мрњавчевићу, потомку једног старог рода[6], према некима унуку великог војводе Гојка Мрњавчевића[9], као лено[6] и баштину његових родитеља[13] тј. предака[9].[6][13][9][14] Ниш је остао годину дана слободан[4].
Када је прекршен мир следеће године, Мурат се вратио на Балкан и победио у бици код Варне (1444)[15][6] и на Косову (1448)[6]. Ниш је поново пао под турску власт 1448, и остао тако наредних пуних 245 година не видевши ниједног хришћанског освајача[6][14].
[уреди] Референце
- ^ а б в г д ђ Colin Imber, 2006, The Crusade of Varna, 1443—45 - Page 16
- ^ Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204-1571), Volume II - Page 76: „...The crusaders defeated theme easily and went on to take Sofia, ...“
- ^ John V. A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest - Page 548
- ^ а б в Важни датуми Ниша
- ^ а б Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204-1571), Volume II - Page 76: „...The Christian army, containing some 25.000 mounted men and archers (according to Ducas), including about 8.000 Serbs, both horse and foot, ...“
- ^ а б в г д ђ е ж Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш, стр. 139
- ^ Donald Edgar Pitcher, An historical geography of the Ottoman empire from earliest times to the end - Page 73
- ^ Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204-1571), Volume II - Page 76: „...met up with Turkish troops between the castle of Bolvani and the city of Niš (Nish) in early November, 1443. ...“
- ^ а б в г д ђ е ж Бруно Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1928 (Ниш од 1386. до Ђорђа Бранковића)
- ^ James Emerson Tennent, 1845, The History of Modern Greece, from Its Conquest by the Romans B.C.146, to the Present Time
- ^ "Wladislaus III". Classic Encyclopedia (Reprint of Encyclopædia Britannica Eleventh Edition). (2006). LoveToKnow 1911. Приступљено 19. 5. 2007..
- ^ Др Живан Стојковић, Др Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 40
- ^ а б в г игуман Филарет Петровић, Ниш са својом прошлоћу, Ниш 1892. - стр. 10
- ^ а б Град Ниш: Ниш кроз векове, 2
- ^ The Historians' History of the World By Henry Smith Williams - Page 439
[уреди] Види још
- Дуга војна
- Битка код Никопоља (1396)
- Битка код Варне (1444)
- Друга косовска битка (1448)
- Јанош Хуњади
.gif){kind=small}
