Битка код Рамле (1101)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Рамле
Део Крсташких ратова
Пошаљи фотографију
Време: 7. септембар 1101. година
Локација: Рамла
Резултат: Победа крсташа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Фатимидски калифат Јерусалимска краљевина
Заповедници
Ал-Афдал Шаханшах Балдуин I Јерусалимски
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
10.000 људи 260 витезова
Губици
непознати трећина
{{{подаци}}}


Битке крсташких ратова на Леванту
Први крсташки рат:

Херигордон - Киветот - Никеја - Дорилеј - Антиохија - Арка - Марат - Јерусалим - Аскалон

Међуратни период: Мелитена - Мерсиван - Хераклеја - 1. Рамла - 2. Рамла - Харан - Арта - 3. Рамла - Триполи - Тел Башир - Сидон - 1. Шазар - Ал Санабра - Сармин - Балат - Хаб - Тир - Јибна - Азаз - Монтферан - 2. Шазар - Едеса - Босра

Други крсташки рат: 2. Дорилеј - Ефес - Планина Кадмус - Дамаск

Међуратни период: Инаб - Аскалон - Банијас - Багија - Александрија - 1. Билбаи - Харим - Бабаин - Дамијета - Монт Жисар - Марџ Ујун - Јаковљев бунар - Гора Тавор - Керак - Кресон - Хитински кланац - 2. Јерусалим - Тиберијас - Тир - Антиохија

Трећи крсташки рат: Иконија - Акра - Арсуф - Јафа

Пети крсташки рат: 2. Дамијета

Након Шестог крсташког рата: Јерусалим - Форбија

Седми крсташки рат: 3. Дамијета - Мансура - Фарискур

Касни крсташки период: Антиохија - 2. Триполи - 3. Триполи - 2. Акра

Битка код Рамле одиграла се 7. септембра 1101. године између војске Јерусалимске краљевине под командом Балдуина Јерусалимског и Фатимида из Египта. Битка је део Крсташких похода и завршена је победом хришћана.

Битка[уреди]

Велики везир ал-Афдал Шаханшах је 1101. године послао још једну армију против Јерусалимске краљевине. Уместо да директно нападне Јерусалим, армија се улогорила под Ашкалона и ту чекала неколико недеља. Тек крајем августа 1101. године египатска армија се покренула и стигла скоро до Рамле где их је дочекао Балдуин са тек 260 витезова. Балдуинова војска била је подељена у четири групе које су нападале у таласима. Прва два таласа чиничи су Валонци који су у својим сулудим јуришима готово сви исечени. Када су Египћани мислили да су коначно сломили до тада непобедиве Франке, Балдуин је остатак своје војске лично повео у јуриш. Тај напад сломио је египатску војску која се у моменту распала.

Значај[уреди]

Тријумф је био потпун, а плен огроман. Балдуин се у тријумфу вратио у Јерусалим и тамо сазнао да је његова жена већ послала Танкреду гласника у Антиохију тражећи помоћ. Од тада ће Часни Крст стално ићи испред крсташке армије, а једнако ће га ценити и хришћани и муслимани.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић (135)