Битка код Таненберга

Источни фронт
	Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског

Време:	17. август – 2. септембар 1914.
Локација:	Таненберг, Немачка, данас Пољска
Резултат:	Немачка победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:
Цивилне жртве:

Битка код Таненберга
	Део Првог светског рата
	; Битка код Таненберга 1914. године
Време:	17. август – 2. септембар 1914.
Локација:	Таненберг, Немачка, данас Пољска
Резултат:	Немачка победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
; Немачко царство	; Руско царство
Заповедници
Паул фон Хинденбург; Ерих фон Лудендорф	Александар Самсонов
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}}	{{{јединице2}}}
Јачина
250.000	500.000
Губици
20.000 мртвих	30.000 мртвих, 95.000 заробљених
	{{{подаци}}}

За битку из 1410. године погледајте Битка код Гринвалда

Битка код Таненберга 1914. године била је велики сукоб између Руског царства и Немачког царства у првим данима Првог светског рата. Сукобиле су се руска 1. и 2. армија и немачка 8. армија, између 17. августа и 2. септембра 1914. године.

Руска армија је користила радио да би преносила план напада, не користећи шифровање. Руси су били у уверењу да Немци неће имати могућност да користе преводиоце са руског, што се показало нетачним. Немци су били тако потпуно упућени у руске планове и будуће потезе.

Руске армије су прешле у источну Пруску са циљем да заузму Калињинград. Битка се у почетку одвијала добро за Русе, који су се пробијали на запад пре немачког контранапада 20. августа, који је одбијен. Немачки командант фон Притвиц смењен је када је покушао да потпуно напусти источну Пруску. Услед пропасти Шлифеновог плана на западу, немачка команда нашла се у паници. Док су појачања са запада пристизала, командант немачке 8. армије, Макс Хофман, прегруписао је немачке снаге, оставивши мале снаге пред руском 1. армијом која је стизала са истока а направивши замку за руску 2. армију која је напредовала са југа.

Немачки командант Херман фон Франкоа пресекао је издужене линије снабдевања 2. армије, што је довело до масовних предаја и готово потпуног уништења 2. армије код места Фрогенау. Начелник штаба новог команданта фронта, фон Хинденбурга, Ерих фон Лудендорф, послао је телеграм о победи из оближњег села Таненберга и битка је по њему названа по изричитом захтеву Хинденбурга. Хофман је веровао да Хинденбург није имао никаквог учешћа у бици, и посетиоцима на фронту је приликом показивања Хинденбурговог штаба говорио да је то место где је фелдмаршал спавао пре, после и у току битке. Хинденбург је инсистирао на оваквом називу битке јер је на том месту била и битка код Гринвалда 1410. године где су словенске снаге поразиле Тевтонске витезове. Занимљиво, и један Хинденбургов предак погинуо је у тој бици.

Радије него да јави пораз Цару, Самсонов је извршио самоубиство пиштољем 29. августа. Наћи ће га немачка патрола наредног дана. Командант 1. армије Рененкамф био је принуђен да се повуче из Пруске, и тако су руске снаге напустиле Немачку.

Ова битка је централни мотив романа Август 1914. Александра Солжењицина.