Битка код Шенграберна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Шенграберна
Део Рат треће коалиције
Битка код Шенграберна
Битка код Шенграберна
Време: 16-18. новембар 1805.
Локација: Шенграберн, Холабрун
Резултат: Француска тактичка победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Прво француско царство Руска империја
Заповедници
Жоашен Мира, Жан Лан Петар Багратион
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
око 45 000 7300
Губици
1200 1200 убијених, 1448 заробљеника
{{{подаци}}}

Битка код Шенграберна одиграла се 16-18. новембра 1805. године између француских и руских снага. Битка је део Наполеонових ратова, а завршена је победом Француза.

Увод[уреди]

После капитулације Аустријанаца код Улма, руске снаге (30.000 људи) под Кутузовом повукле су се од Браунауа на реку Ину до Маутерна, где су 9. новембра прешле на леву обалу Дунава и усиљеним маршевима наставиле надирање према Знојму и Брну ради сједињења са Буксхевденом. У таквој ситуацији, Наполеон је наредио Мирау да продором преко Беча онемогући повлачење руске армијеу Моравску.

Положај пред битку[уреди]

Французи су 13. новембра лукавством овладали мостом у Бечу; њихови предњи делови избили су 16. новембра до Холабруна, око 30 км јужно од Знојма, а за њима је следила главнина француске армије. Но, Кутузим је 14. новембра упутио Багратиона са око 6000 људи и 12 топова у Шенграберн да задржи Французе (око 22 000 људи) док руске снаге не прођу Знојмо. Руси су се утврдили у Шенграберну и Гунтерсдорфу и, послуживши се лукавством, упутили парламентарца с обавештењем да је склопљено примирје и да руска армија напушта Аустрију. Мира се зауставио с коњицом и парламентарца упутио у Беч, а у то време, у висини Холабруна избили су фр. 4. и 5. корпус.

Битка[уреди]

Тек кад је Наполеон демантовао примирје и наредио да се дејства продуже, француске снаге су 16. новембра око 16 часова предузеле напад на Шенграберн. Са фронта и левог крила нападала је дивизија Удиноа, а са десног крила дивизија Леграна, док се дивизија Вандама кретала позади левог крила. Борба прса у прса вођена је до 23 часова, а кад је Багратион сазнао да је руска армија прошла Знојмо пикупио је своје снаге, пробио се кроз дивизију Леграна и 18. новембра са 3000 људи и без топова прикључио се руским главним снагама.

Види још[уреди]

Извори[уреди]