Битка на Алији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Алији
Део Римско-галских ратова
„Брен и његов део плена“, слика Пола Жамина
„Брен и његов део плена“, слика Пола Жамина
Време: 18. јул 390. п. н. е. (традиционално), 387. п. н. е. (вероватно)
Локација: Река Алија код Рима
Резултат: Галска победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Римска република Гали
Заповедници
Квинт Сулпиције Брен
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
око 24.000[1] око 12.000[1]
Губици
{{{подаци}}}

Битка на Алији је била битка у којој су Гали, предвођени заповедником Бреном тешко поразили Римљане 390. п. н. е. (по оспореној Вароновој хронологији, али вероватнија година је 387. п. н. е.), а затим заузели и спалили напуштен град Рим, осим брда Капитола, јер су гуске богиње Јуноне на време упозориле својим гакањем Римљане.

Након седмомесечне опсаде, Капитол је одбрањен с одабраним људством на челу с римским заповедником Манлијем, због чега је и он прозван Капитолиније, а Гали су се повукли уз откуп.

Римљани опседнути на Капитолу изабрали су за диктатора војсковођу Марка Фурија Камила, који се налазио у изгнанству у граду Ардеји, и позвали су га у помоћ. Он је у Веји окупио остатке војске поражене на Алији и појавио се у тренутку исплате данка Келтима. По овој традицији, која је очигледно требало да ублажи слику о догађајима из 390—387. п. н. е., Камил је одузео Галима злато и затим их истерао из Рима. У сваком случају, иако археолошка истраживања не показују да је Рим стварно разаран почетком 4. века, келтска најезда је уздрмала римску доминацију у Лацију и средњој Италији (Самнитски ратови). Пораз римске војске на реци Алији десио се у доба ране Римске републике и почетка њеног ширења, али га није зауставио, већ само закратко успорио.

Као дан сећања на овај пораз римске војске, у Риму је 18. јул проглашен даном жалости.

Због лакоће којом су Гали ушли у град, претпоставља се да је Рим био приморан од стране својих етрурских краљева да уклони неку ранију значајнију одбрану. Последица опсаде Рима била је изградња много јачег Сервијевог зида.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Beresford Ellis, Peter (1998). Celts And Roman: The Celts In Italy. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0312214197. 

Литература[уреди]

  • Beresford Ellis, Peter (1998). Celts And Roman: The Celts In Italy. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0312214197. 
  • Weir, William. 50 Battles That Changed the World: The Conflicts That Most Influenced the Course of History. Savage, Md: Barnes and Noble Books. ISBN 978-0312214197. 
  • Herm, Gerhard, The Celts. The People who Came out of the Darkness, pp. 7-13. St. Martin's Press (1977). ISBN 0-312-12705-7.

Спољашње везе[уреди]