Битка на Алији
| Битка на Алији | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Римско-галских ратова | |||||||||||||
 „Брен и његов деo плена“, слика Пола Жамина |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Римска република | Гали | ||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Квинт Сулпиције | Брен | ||||||||||||
| Ангажоване јединице | |||||||||||||
| {{{јединице1}}} | {{{јединице2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| око 24.000[1] | око 12.000[1] | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка на Алији је била битка у којој су Гали, предвођени заповедником Бреном тешко поразили Римљане 390. п. н. е. (по оспореној Вароновој хронологији, али вероватнија година је 387. п. н. е.), а затим заузели и спалили напуштен град Рим, осим брда Капитола, јер су гуске богиње Јуноне на време упозориле својим гакањем Римљане.
Након седмомесечне опсаде, Капитол је одбрањен с одабраним људством на челу с римским заповедником Манлијем, због чега је и он прозван Капитолиније, а Гали су се повукли уз откуп.
Римљани опседнути на Капитолу изабрали су за диктатора војсковођу Марка Фурија Камила, који се налазио у изгнанству у граду Ардеји, и позвали су га у помоћ. Он је у Веји окупио остатке војске поражене на Алији и појавио се у тренутку исплате данка Келтима. По овој традицији, која је очигледно требало да ублажи слику о догађајима из 390—387. п. н. е., Камил је одузео Галима злато и затим их истерао из Рима. У сваком случају, иако археолошка истраживања не показују да је Рим стварно разаран почетком 4. века, келтска најезда је уздрмала римску доминацију у Лацију и средњој Италији (Самнитски ратови). Пораз римске војске на реци Алији десио се у доба ране Римске републике и почетка њеног ширења, али га није зауставио, већ само закратко успорио.
Као дан сећања на овај пораз римске војске, у Риму је 18. јул проглашен даном жалости.
Због лакоће којом су Гали ушли у град, претпоставља се да је Рим био приморан од стране својих етрурских краљева да уклони неку ранију значајнију одбрану. Последица опсаде Рима била је изградња много јачег Сервијевог зида.
Извори [уреди]
- ^ а б Beresford Ellis, Peter (1998). Celts And Roman: The Celts In Italy. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0312214197.
Литература [уреди]
- Beresford Ellis, Peter (1998). Celts And Roman: The Celts In Italy. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0312214197.
- Weir, William. 50 Battles That Changed the World: The Conflicts That Most Influenced the Course of History. Savage, Md: Barnes and Noble Books. ISBN 978-0312214197.
- Herm, Gerhard, The Celts. The People who Came out of the Darkness, pp. 7–13. St. Martin's Press (1977). ISBN 0-312-12705-7.
