Битка на Куликовом пољу
| Битка на Куликовом пољу | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део {{{део}}} | |||||||||||||
 Димитриј Донски, Adolphe Yvon, 19. век, уље на платну |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
 Московска кнежевина са савезницима |
|
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| Ангажоване јединице | |||||||||||||
| {{{јединице1}}} | {{{јединице2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 50.000-60.000 војника[1] | 100.000-150.000 војника [2][3] | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка на Куликовом пољу је једна од најзначајнијих битка у руској историји, која се збила 8. септембра 1380. против Татарске Златне Хорде.
Поприште битке је било Куликово поље (данас Тулска област у Русији), поред реке Дон, где је након победе руски кнез Димитриј Иванович добио надимак "Донски".
Садржај |
[уреди] Позадина битке
Након освајања Москве, у 13. веку под каном Батујем, Московска кнежевина је била поданик Златне Хорде којој је плаћала данак, али су руски кнежеви већ једно време тежили ка осамостаљењу од Татара. Године 1370. на чело Златне Хорде долази Мамај, који је за утврђивање својег положаја између ривала 1378. на Москву послао свог заповедника Мурзу Бегича, да присили московског кнеза Димитрија Ивановича на послушност али је татарска војска поражена у бици на реки Вожи где је пао и сам татарски војсковођа Мурзу Бегич.
Две године касније на Москву је кренуо и сам Мамај, пре упада на руске територије склопио је савезништво са великим литванским кнезом и пољским краљем Владиславом II Јагелом и руским рјазањским кнезом Олегом, иначе великим противником кнеза Димитрија. Видевши надолазећу инвазију кнез Димитриј је подигао војску и савезнике од града Коломна. Благослов пред битку је дао је свети Сергиј Радоњешки у Тројице-Сергијевој лаври у Сергијевом Посаду. Знајући да долазе литванска и рјазањска војска одлучио је одмах да нападне Татаре, пре него што се се уједине. Тако су се 8. септембра 1380. на Дону сусреле руске и татарске чете.
[уреди] Битка
Ујутро 8. септембра Куликово поље прекривала је магла. Видљивост се побољшала у 11 сати ујутро када су армије пошле једна на другу.
Битка је започела дуелом двају најбољих војника, руског шампиона Александра Пересвета, калуђера из Сергјеве лавре којег је послао сам свети Сергеј Радоњешки, и Темир-мурза, на страни Татара. Оба војника су погинула већ у првом налету, само што је руски коњаник умро у седлу. У наставку битке Димитриј Донски је заменио свој оклоп са бојаром Михаилом Бреноком, тако да се представљао као обичан витез. Татари су Михаила Бренока у најезди убили, мислећи да је реч о Димитрију Донском, који је бој завршио рањен тако да се због умора и дехидрације након истог онесвестио. После трочасовне борбе и након великих жртава Руси су победили битку бочним напада коњанице кнеза Владимира Храброг, принца Серпукова и Димитријевог братића. Тај напад је предводио Димитриј Боброк, принц Волиније.
[уреди] Последице
Татарски вођа Мамај је побегао према Криму, где су га убили заверници. Мамаја је наследио кан Токтамиш, који је опсадао Москву две године након битке на Куликовом пољу - 1382.
[уреди] Извори
- ^ Разин Е. А. История военного искусства VI — XVI вв. С.-Пб.: ООО «Издательство Полигон», 1999. — 656 с. Тираж 7000 экз. ISBN 5-89173-040-5 (VI — XVI вв.). ISBN 5-89173-038-3. (Военно-историческая библиотека)[1]
- ^ Карнацевич В. Л. 100 знаменитых сражений. — Харьков., 2004. - стр. 139
- ^ Мерников А. Г., Спектор А. А. Всемирная история войн. — Минск., 2005.
