Битлси

Из Википедије, слободне енциклопедије

Битлси The Beatles
Држава порекла	Уједињено Краљевство
Музички жанр	Рок
Период каријере	1960—1970. 1994—1996. (без Ленона)
Чланови	Џон Ленон Пол Макартни Џорџ Харисон Ринго Стар
Издавачка кућа	Parlophone, Apple, Odeon, Vee-Jay Capitol, United Artists, Atco, Swan, Tollie
Дискографија
Yellow Submarine (1969)	Abbey Road (1969)	Let It Be (1970)

Битлси (енгл. The Beatles) су најпопуларнији бенд свих времена са 1,1 милијардом продатих плоча. Они су музичка група која је оставила најдубљи траг у ери рокенрола, а тиме и уопште музике.

Постава у којој су Битлси свирали све време од краја 1962. године је: Џон Ленон, Пол Макартни, Ринго Стар и Џорџ Харисон. Сви су из Ливерпула, Енглеска. Битлси су по општем уверењу најутицајнија и најуспешнија музичка група ере рокенрола. Ниједан други уметник не може тврдити, изузев разумљиво Елвиса Преслија, да је достигао Битлсе у комбинацији популарности, повољних критика и широког утицаја на културу.

Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. Џорџ Мартин је био продуцент готово свих плоча Битлса.

Садржај 1 Настанак групе 2 Битлманија 3 Студијски рад и психоделија 4 Распад 5 После распада 6 "Битлси" и Србија 7 Дискографија 8 Најзначајнији синглови и сви ЛП-албуми 9 Спољашње везе

[уреди] Настанак групе

Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси калили, почев од Ленонове аматерске групе „Кверимен“, из 1957. године, која је од правих инструмената једино имала мандолину. Члан Кверимена, Иван Вон, упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу Елвиса Преслија), а на неки начин, својим скромним знањем на гитари, он је уценио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије - Џорџа Харисона, такође гитаристу. Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверимена, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем. Недуго потом, њима се поново придружује Харисон, а и двојица новајлија - бубњар Пит Бест и басиста Стјуарт Сатклиф. И поред неискуства, „Битлси“ 1961. године бораве неколико месеци у Хамбургу, Западна Немачка, где највише напредују и низ, показаће се, успешних наступа у локалу у Улици црвених фењера прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану. Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском „Кафе Каверн Клубу“, без Сатклифа (избаченог због учесталоф фалширања), кога на месту басисте замењује Макартни и убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон. Власник продавнице плоча, Брајан Епстајн, постаје њихов менаџер и шаље њихове демо снимке у „Дека Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје један од највећих пословних промашаја у историји. Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да изда први сингл групе - „Love Me Do“, који се појављује у продавницама 5. октобра 1962. године. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер по Мартиновим речима није испунио "ЕМИ"-јеве критеријуме. На првом снимању, иако је већ био позван потоњи бубњар Ринго Стар, са "Битлсима" је радио студијски бубњар Енди Вајт. Крајем те године, излази и други сингл- "Please, Please Me". Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума - такође названог „Please Please Me“-. Албум је објављен 22. марта исте године и слава је могла да почне...

[уреди] Битлманија

Битлси су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. (феномен који је британска штампа назвала „Битлманија“) која се манифестовала хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. Битлманија се проширила на Северну Америку почетком 1964, и популарност групе се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као „She Loves You“ и „I Want to Hold Your Hand“) до уметнички амбициозних (као што су албуми Revolver, {„Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и Abbey Road. Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику а снимили су и два карактеристична филма. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре 1960-их. Њихови албуми у периоду 1963-66, засебно, нису специфични као они каснији. Други британски албум - „With The Beatles“, био је природан наставак првог. Први амерички албуми су се састојали од песама са британских албума, само другачије насловљених, а разлог томе је био у ставу „Капитола“, америчког партнера „Еми-Парлофона“, да Битлси нису за америчко тржиште. Наравно, због тих почетних потешкоћа албуми нису имали велик успех. Након европске, Битлси су се упутили и на америчку турнеју, која је постала веома успешна, као и њихово гостовање у „Шоуу Еда Саливена“ - најгледанијој емисији у САД свих времена. Уследио је албум „A Hard Day's Night“, снимљен за потребе истоименог црно-белог филма, са Битлсима у главним улогама. Филм о једном дану у животу рок-групе постао је врло популаран, а на прво место топ листе пробила се песма „Can`t Buy Me Love“. После рок-класика, албума „Beatles For Sale“, уследио је и први филм у боји- „Help!“ - у коме групу прогони индијска секта, праћен до тада најуспешнијим албумом, на коме су евергрин песме „Ticket to Ride“ и наравно „Yesterday“. По многима два најуспешнија албума - „Rubber Soul“ и „Revolver“, објављени 30. децембра 1965, односно 5. августа 1966, доносе видна сазревања у схватању рок-музике, нагињање ка психоделији и истраживање нових студијских могућности. Битлси су већ радили под утицајем дрога, али је то помагало само у студијском раду. Концерти су били све краћи, по многима гори, а бука обожавалаца је онемогућила Битлсе да се сконцентришу на саму музику. Након катастрофалне турнеје по Филипинима, постало је јасно да нешто мора да се мења, нарочито имајући у виду да се јавност још сећа пређашњих Ленонових изјава да су Битлси популарнији од Исуса. Предвођени Макартнијем, противно вољи Епштајна, одлучују да одрже опроштајни концерт у Сан Франциску и посвете се студијском раду.

[уреди] Студијски рад и психоделија

Битлси ће свакако остати упамћени и по томе што су предводили психоделичну генерацију. Целој ситуацији је претходила одлука групе да напусти турнеје и да се након издавања албума „Revolver“ посвете студијском раду. Сваки од чланова је имао више времена за себе и своје породице. Приликом израде два горепоменута албума, сви чланови су радили готово искључиво под дрогама. Смрт менаџера Брајана Епстајна, због предозирања дрогама, условило је оснивање менаџерске компаније „Епл“ за разне активности у психоделичном друштву, од којих је најзначајнија издавање плоча. Истраживања нових могућности под утицајем дрога, пре свега ЛСД-а и индијске музике, карактеристично је за албуме „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и „Magical Mystery Tour“. То су уједно и први албуми објављени истовремено и у Британији и у САД.

Први албум је доживео енорман успех, усвојен је као психоделична класика, иако неке песме као „Lucy in the Sky with Diamonds“ отворено сугеришу коришћење наркотика (почетна слова речи дају скраћеницу ЛСД). Други албум, праћен истоименим филмом, због лоше концепције британске верзије албума, са две ЕП-плоче, доживео је пропаст. Касније је усвојена америчка верзија (1 ЛП) као прихватљивија. Филм је пропао због незанимљивог сценарија (магичних авантура Битлса у аутобусу) и премијере у црно-белој техници на BBC-ју, без легендарне песме - "I Am the Walrus", због непристојног текста. Први светски сателитски ТВ пренос - Мондовизија, укључила је учешће музичара из целог света. Велику Британију су представљали Битлси (са још неким музичарима у позадини) песмом - „All You Need is Love“.

Почетком 1968. године, сви Битлси, са својим лепшим половинама, одлазе у индијски камп „Ришикеш“, где код Махареши Јогија уче трансцеденталну медитацију. Прво Стар и Макартни, па онда и остали чланови групе напуштају камп, одбацујући учење. Са 30-ак нових песама, улазе у студио. Рад иде врло споро а резултати су катастрофални - најбоље песме се избацују са албума и тек накнадно објављују као синглови. Као целина, албум једва да постоји. Ленон и Макартни раде у различитим студијима истовремено, готово не сарађујући - Ленон експлицитније позива на уживање наркотика, а Макартни одбацује психоделију. Харисонове песме се готово игноришу, иако су најмузикалније. Стар чак напушта групу на две недеље, на тренутке се чинило, заувек. Коначно, 22. новембра 1968, на два ЛП-а, Битлси објављују албум „The Beatles“, познат и као „White Album“ због белог омота. Садржао је 28 песама. Недуго потом, објављен је и цртани филм/албум -Yellow Submarine-, који због свега 4 нове и 2 старе песме, уз Б-страну са Мартиновим инструменталима, доживљава дебакл.

[уреди] Распад

Катастрофа се наставила и на пројекту „враћања коренима“-"Get Back", објављеном као последњи албум групе - „Let It Be“, 8. маја 1970. Идеја, коју је иницирао Макартни, била је да група у студију снима као да наступа уживо, а притом би филмске камере филмовале све као документарац.

Камера је бележила групу која се распада. Већ након два дана, група је по први пут почела да разматра могућност отвореног распада, како сведочи Геоф Емерик. Тензије су биле велике, нарочито између Макартнија и Харисона, који није могао да поднесе још једно присуство Јоко Оно у студију, која се опет није одвајала од Ленона, док је сам Ленон са своје стране био потпуно креативно и извођачки пасиван, док се она договарала са остатком групе уместо њега. 10. јануара Харисону је било доста, па је напустио бенд. Група је по први пут морала да ради без њега. Након једног пословног састанка са остатком "Битлса", вратио се 22. јануара и са собом довео клавијатуристу Билија Престона, али чак ни његов добронамерни и конструктивни карактер није много помогао. Уместо планираног великог промо-концерта, Битлси свирају на крову своје корпорације, али и тај наступ, за случајне пролазнике, прекида полиција. Последњи пут, група је заједно радила на снимању албума -"Abbey Road“- - објављеног 26. септембра 1969. године. Расцеп у групи тада је био видан, и наслутивши скори крај, Макартни, који је још једном био иницијатор пројекта, замислио је албум као, у суштини, последњи. На интервјуима за пројекат "Антологија". тројица преживелих "Битлса" су средином 90-их изјављивала да су били више него свесни да то може бити последњи заједнички пројекат групе, па су одлучили да га заврше у "великом стилу". Током рада на албуму, Ленон предлаже њујоршког адвоката Алена Клајна за новог менаџера групе. Харисон и Стар га прихватају, али када је након једне сесије снимања дато Макартнију да потпише његов ангажман, он је најпре одуговлачио, да би коначно одбио да потпише, чиме је по неписаном правилу у групи (за све пословне одлуке је био потребан консензус), ставио вето на Клајнов ангажман. Убрзо је за менаџера предложио свог таста, Ли Истмена. Ипак, до коначног распада, групу ће де факто водити Клајн. Данас појединци верују да су Битлси планирали барем још један албум - „The End of School Days“ - и то већином са песмама које су објавили касније као солисти. Након једног састанка са остатком групе средином октобра, он је обавестио остатак групе: "У сваком случају, ја напуштам групу. Било ми је доста. Желим развод". Он више никад није наступао за Битлсе, али је прихватио да о томе не обавештава медије док се пословна ситуација не реши. Ипак, већ крајем те године, он је у једном телевизијском интервјуу наговестио да ће се вероватно група разићи због пословних проблема. 2. и 3. јануара 1970. године, остатак групе је последњи пут заједнички снимао Харисонову песму "I Me Mine" и гитарску солажу за "Let it Be". Након објављивања албума „Let It Be“, сви су знали да "Битлси" више не постоје, новине су албум назвале њиховом "лабуђом песмом". Ипак, у свом интервјуу крајем године, Макартни је рекао да је одлуку да напусти групу донео још одмах након новогодишњих празника 1970., одмах назвавши Ленона, који је одговорио да сад постоје "њих двојица који су ментално схватили каква је ситуација". 31. децембра 1970. године, Макартни је суду и званично поднео захтев за раскид званичног партнерства, међутим овај спор је окончан тек 1974. године, када су се Ленон и Макартни у Њујорку приватно нагодили да нови менаџер компаније "Епл" буде Макартнијев таст.

[уреди] После распада

Ленон је наставио успешну каријеру, већином наступајући заједно са супругом, Јоко Оно. До 1990-их је остао најпопуларнији поп-извођач, главна конкуренција му је био Макартни. Његов најчувенији албум је "Imagine" из 1971. године, чувен по истоименој, најпопуларнијој поп песми свих времена. Ленон је 70-их био и без музике најчувенији "Битлс", пре свега због својих пацифистичких ставова. Међутим, нису сви били сагласни са њим, па је 8. децембра 1980. године убијен од стране Марка Дејвида Чепмена у Њујорку, испред хотела где је био смештен. Чепмен је испалио 5 метака у леђа Ленону, који је умро не путу до болнице, а потом сео на тротоар и мирно се предао полицији. Званично, Чепмен је био Ленонов ментално оболели фан, незванично, иза убиства стоји америчка тајна служба.

Макартни је, као што је већ речено, био други по популарности поп-извођач, после Ленона. Након Ленонове смрти га је и надмашио. 10-ак година је радио са групом "Wings", у којој је била и његова супруга, Линда. једини већи скандал у његовом животу је настао 1980. године, када је у Јапану Макартни ухваћен са извесном количином марихуане. Уз помоћ Јоко Оно, са којом никад није био у најбољим односима, депортован је у Лондон и препоручено му је да се не враћа у царство излазећег сунца. Међутим, као солиста, већ почетком 90-их наступио је у Токију. Најпознатија песма из овог периода, коју са успехом изводи и хард-рок група "Guns`n`Roses" је "Live and Let Die". У међувремену, Мајкл Џексон је откупио готово сва права на песме "Битлса", што је покварило некада добре односе између њега и Макартнија, који је сматрао да бивши чланови групе имају природно право да располажу сопственом интелектуалном својиноим. То Макартнија није спречило да на својим, још увек јако посећеним концертима, изводи већином песме "Битлса", које је сам писао. 1998. године, британска краљица му је доделила титулу витеза, па му је додат префикс сер. Није много славио, јер је исте године, од рака, преминула његова супруга Линда. 2003. године се оженио са бившом манекенком Хедер Милс. Овај брак је био кратког века-медији су нападали Милсову да се удала за рокера ради профита и тврдили да притом често напада Макартнијеву кћерку, која је њена вршњакиња. Коначно су се развели 2006. године, у свађи, а развод је пратила и њена афера са приватним порно-филмом.

Харисон је наставио каријеру познатог гитаристе, композитора и филмског продуцента. Сарађивао је са "Летећим Циркусом Монти Пајтона", Ериком Клептоном, Елтоном Џоном и Ринго Старом. Откривен му је тумор јетре, од кога је умро 29. новембра 2001. године.

Стар је, сарађујући са доста музичара, наставио каријеру успешног бубњара, чак и глумца.

Најзначајнији период у новијој историји "Битлса" је 1994-96. Све је отпочело 1994. године, у Холу славних у Њујорку, где је откривена Ленонова биста (биста "Битлса" као групе, откривена је још 1988. године), када је Јоко Оно предала Макартнију аматерске снимке Ленонове две песме из 1977. године, за које је тврдила да би Ленон волео да их Макартни чује. Окупивши остатак групе у свој студио, почело је припремање тих, као и других старијих снимака, објављених и необјављених, за дотада највећу и прву званичну колекцију "Битлса","Антологија". Овај албум облављиван је у три дела, 1995-96. године. С обзиром да је Џорџ Мартин одбио да продуцира ову колекцију, Харисон је ангажовао свог продуцента, који је очистио шум на Ленонове две песме (снимљене за клавиром), накнадно је доснимљен материјал целе групе и објављене су (са спотовима) "Free as a Bird" и "Real Love". Цела колекција је објављена и у видео формату, спотови су пропраћени коментарима чланова групе. Ипак, ни после тога група није престала да побуђује пажњу јавности. Макартни и Стар су још једном наступили заједно у новембру 2002. године, на "Концерту за Џорџа", тј. хуманитарном наступу, посвећеном првој годишњици смрти Џорџа Харисона, 29. новембра 2002. године, додуше у друштву више еминентних уметника и пријатеља, као што су Ерик Клептон, Монти Пајтон,... Благе тензије међу њима двојицом су настале у јулу 2005. године, када је Макартни на другом концерту Live Aid извео насловну песму са албума Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band ни не позвавши Стара да учествује у томе. Наравно, проблеми су брзо превазиђени уз обећање да ће њих двојица можда ускоро наступати заједно. Џорџ Мартин је у лето 2006. године објавио компилацију "Love", комплетно дигитално ремастеризоване песме у систему Dolby 5.1, чак и међусобно повезане, уколико је то било могуће. Овај албум су похвалили Ленонова и Харисонова удовица, Макартни и Стар у CNN-овој чувеној емисији Шоу Ларија Кинга у децембру 2007. године. Претходно, исте године, широм света је у биоскопима приказиван филм "Across the Universe", мјузикл, чија музичка подлога су песме "Битлса", а тема рат у Вијетнаму. Радња је у потпуности испреплетена са каријером ове групе. Филм је доступан на ДВД-ју, у класичном дигиталном, или ХД формату, а такође је постао и један од првих филмова доступан на новом, блу-реј диску. 4. фебруара 2008. године, уз Макартнијев и пристанак Јоко Оно, Ленонова песма "Across the Universe", снимљена 40 година раније, али објављена на албуму "Let it Be", посредством NASA-e је емитована у свемир у правцу звезде Севењарче, са намером да се на тај начин ступи у контакт са евентуалним ванземаљским животом.^{[тражи се извор]}

[уреди] "Битлси" и Србија

Као део бивше Југославије, која је била једина комунистичка земља у којој је била присутна рок-сцена, у Србији су се, међу младима 60-их, масовно слушале две конкурентске групе-"Битлси" и "Ролингстонси", највише путем радија Луксембург (данас је то моћна медијска корпорација RTL). Међутим, ни после демократских промена, ниједан бивши члан групе, засад, није одржао ниједан концерт у Србији (а о периоду док су још постојали као група, не треба ни говорити, јер су се у Београду једва пробијали и славни џезери, попут Луја Армстронга, који је ипак одржао концерт), али је Пол Макартни са својом новом групом "Wings" одржао концерт у Загребу 1976. године . "Ролингстонси" су такође у Загребу наступили 1979. године, а у Србији тек 14. јула 2007. године у Београду.

[уреди] Дискографија

Оригинални студијски албуми издати у Уједињеном Краљевству:

[уреди] Најзначајнији синглови и сви ЛП-албуми

Година	Назив сингла
1962.	Love Me Do
1966.	Strawberry Fields Forever
1968.	Hey, Jude
1969.	Get, Back
Година	Назив албума
1963.	Please Please Me
1963.	With the Beatles
1964.	A Hard Day's Night
1964.	Beatles for Sale
1965.	Help!
1965.	Rubber Soul
1966.	Revolver
1967.	Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
1967.	Magical Mystery Tour (Double EP)
1968.	The Beatles
1969.	Yellow Submarine
1969.	Abbey Road
1970.	Let It Be

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација ((en))
• Архива интервјуа с Битлсима ((en))
• Фотогалерије Битлса ((en))
• Биографија и стихови песама ((en))