Битлси

Битлси The Beatles
Подаци
Место	Уједињено Краљевство
Жанр	рок, поп
Активни период	1960—1970. 1994—1996. (без Ленона)
Издавачка кућа	Parlophone, Apple, Odeon, Vee-Jay Capitol, United Artists, Atco, Swan, Tollie
Бивши чланови
Џон Ленон Пол Макартни Џорџ Харисон Ринго Стар Стјуарт Сатклиф Пит Бест

Битлси (енгл. The Beatles) су били рокенрол бенд из Ливерпула, Енглеска, и комерцијално најуспешнија и критички најпризнатија постава у историји популарне музике, са укупно 1,1 милијардом продатих плоча . У многим изборима, слове и за најуспешнију рок-групу свих времена.

Постава у којој су Битлси свирали све време од краја 1962. године (када су коначно формирани) је:

• Џон Ленон- ритам гитара, соло-гитара, инструменти са клавијатурама, понегде и бас-гитара.
• Пол Макартни- бас гитара, соло-гитара, инструменти са клавијатурама, понегде и бубњеви;
• Џорџ Харисон- соло-гитара, бас гитара, ритам-гитара, понегде и Мугов синтисајзер;
• Ринго Стар- бубњеви и сви перкусионистички инструменти.

Сви чланови групе су, зависно од ауторства, али и аранжмана песме, изводили водећи или пратеће вокале. Такође, сходно потребама, честа су била и гостовања разних других музичара- од којих су нека била толико значајна, да би ти музичари понели назив "пети Битлс".

Са зачецима у скифлу и рокенролу педесетих, група се касније остварила у многим жанровима - од поп балада до психоделичног рока.

Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. Џорџ Мартин је био продуцент готово свих плоча групе, а велики део заслуга за успех припада и менаџеру Брајану Епштајну, који је преузео "Битлсе" као своје прве клијенте, а иначе тек једну од многих сличних младих рок-група, те направио од њих сензацију.

Настанак групе (1957-1962)

Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси мењали, почев од Ленонове аматерске групе „Кверимен“, из 1957. године, која је од правих инструмената једино имала бенџо Члан Кверимена, Иван Вон, упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу Елвиса Преслија), а на неки начин, својим скромним знањем на гитари, он је уценио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије - Џорџа Харисона, такође гитаристу. Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверимена, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем. Недуго потом, њима се поново придружује Харисон, а и двојица новајлија - бубњар Пит Бест и басиста Стјуарт Сатклиф. И поред неискуства, „Битлси“ 1961. године бораве неколико месеци у Хамбургу, у Западној Немачкој, где највише напредују и низ, показаће се успешних, наступа у локалу „Царски подрум“ (Kaiserkeller) прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану. Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском клубу „Кафе Каверн клаб“, без Сатклифа, који је хтео да заврши студије уметности, па га на месту басисте замењује Макартни. Убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон. Власник продавнице плоча, Брајан Епстајн, постаје крајем 1961. њихов менаџер. Он шаље њихове демо снимке у „Дека Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје једним од највећих пословних промашаја у историји. Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да изда први сингл групе — „Love Me Do“ — који се појављује у продавницама 5. октобра 1962. године. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер по Мартиновим речима, први није испунио ЕМИ-јеве критеријуме. На првом снимању, иако је већ био позван Стар, са Битлсима је радио студијски бубњар Енди Вајт. 11. јануара 1963. године, излази и други сингл: „Please, Please Me“. Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума, такође названог „Please Please Me“-. Албум је објављен 22. марта исте године.

Битлманија (1963-66)

Видети чланак Битлманија

Једна од слика "Битлса" из 1964. године, кад су били у врху популарности

"Битлси" су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. Овај феномен је британска штампа назвала „Битлманија“. То се манифестовало хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. "Битлманија" се проширила на Северну Америку почетком 1964, и популарност групе се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као „She Loves You“ и „I Want to Hold Your Hand“) до уметнички амбициозних (као што су албуми "Revolver", „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и "Abbey Road". Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре 1960-их.

1963.

Албуми у периоду 1963-66, засебно, нису специфични као они каснији. Други британски албум „With The Beatles“, био је веома сличан првом. Први амерички албуми су се састојали од песама са британских албума, само другачије насловљених, а разлог томе је био у ставу „Капитола“, америчког партнера „Еми-Парлофона“, да Битлси нису за америчко тржиште. Наравно, због тих почетних потешкоћа албуми нису имали велик успех. На плану наступа, већи део 1963. године "Битлси" проводе на европској турнеји.

1964.

Након европске, Битлси су се упутили и на америчку турнеју, која је постала веома успешна, као и њихово гостовање у „Шоуу Еда Саливена“ - најгледанијој емисији у САД свих времена, које се догодило 9. фебруара 1964. године . После веома запажених концерата на тлу Северне Америке, "Битлси" се враћају у Велику Британију, где их дочекују као хероје. Уследио је албум „A Hard Day's Night“, снимљен уз истоимени филм-мјузикл, где су Битлси тумачили главне улоге. Филм о једном дану у животу рок-групе постао је врло популаран, а на прво место топ листе пробила се песма „Can`t Buy Me Love“ Већ од тог времена, група је фактички без паузе на турнејама широм света, док се краћи боравци у Британији користе за снимање нових албума.

1965.

После наредног албума, Beatles For Sale, уследили су албум и истоимени филм (први пут у боји), Help!, у коме групу прогони индијска секта. Овај пројекат обележава више песама, међу којима се издваја и најслушанији и најобрађиванији хит свих времена, "Yesterday". Популарност групе у то време толико нараста, да их британска краљица одликује звањем "Чланова британске империје" (MBE) 12. јуна 1965. године (ово звање, Ленон ће вратити 4 године касније, због незадовољства британским учешћем у појединим ратовима). Два следећа албума, „Rubber Soul“ и „Revolver“, објављени 30. децембра 1965, односно 5. августа 1966, доносе видна сазревања у схватању рок-музике, нагињање ка психоделији и истраживање нових студијских могућности. У то време, "Битлси" су већ радили под утицајем дрога.

1966.

1966. година представља прекретницу у раду групе: "Битлманија" је почела да показује и своје негативне стране- концерти су бивали све краћи, по многима гори, а бука обожавалаца је онемогућила групу да се сконцентрише на саму музику. 4. марта те године, лондонска штампа преноси изјаву Џона Ленона у којој он тврди да су "...Битлси популарнији од Исуса".. Овај интервју, преноси америчка штампа, те он одјекује попут бомбе: многи обожаваоци се сада одричу групе и организују се јавна спаљивања плочи. Упркос томе, почетком лета отпочиње прва светска, која укључује и тада већ трећу америчку турнеју. После катастрофалних концерата на Филипинима, где је тадашње државно руководство отворено шиканирало чланове групе и њихов менаџмент, постало је јасно да нешто мора да се мења . Тада је отпочела и америчка турнеја, која је донела највеће могуће безбедносне ризике. То кулминира на концерту у Мемфису, када је у концертној сали експлодирала петарда, што је прекинуло наступ. Противно вољи Епштајна, који се залагао за наставак турнеје, "Битлси" одлучују да одрже опроштајни концерт у Сан Франциску 29. августа и посвете се студијском раду.

Студијски рад и психоделија

1967.

Битлси ће свакако остати упамћени и по томе што су предводили психоделичну генерацију. Истраживања нових могућности под утицајем дрога, пре свега ЛСД-а и индијске музике, карактеристично је за албуме „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и „Magical Mystery Tour“. То су уједно и први албуми објављени истовремено и у Британији и у САД. Смрт менаџера Брајана Епстајна, због предозирања дрогама, условила је оснивање концерна „Епл“- намењеног разним активностима у психоделичном друштву, од којих је најзначајнија музичко-издавачка делатност. Лош менаџмент ове компаније, један је од разлога каснијег разиласка групе.

Албум „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ је доживео енорман успех, усвојен је као психоделична класика, а у многим изборима, сматра се најзначајнијим рок-албумом икада . Други албум,"Magical Mystery Tour" праћен истоименим (иначе групиним трећим) филмом, због лоше концепције британске верзије албума, са две ЕП-плоче, доживео је пропаст. Касније је усвојена америчка верзија (1 ЛП) као прихватљивија. Филм је пропао због незанимљивог сценарија (магичних авантура Битлса у аутобусу) и премијере у црно-белој техници на BBC-ју, што је упропастило целокупно емитовање, због карактеристичних психоделичних ефеката у боји, који нису могли да се виде. Такође, филм је емитован без песме "I Am the Walrus", због наводно непристојног текста. Први светски сателитски ТВ пренос - "Мондовизија" (такође названа и "Наш свет"), укључила је учешће музичара из целог света. Велику Британију су представљали "Битлси" (наступајући заједно са још неким музичарима) песмом - „All You Need is Love“.

1968.

После неколико објављених синглова, рада на песмама за касније пројекте, почетком 1968. године, сви Битлси, са супругама, девојкама и другим познаницима одлазе у индијски камп „Ришикеш“, где код Махареши Јогија уче трансцеденталну медитацију. Прво Стар и Макартни, па онда и остали чланови групе напуштају камп, одбацујући учење. По повратку у Лондон, отпочиње рад на новом пројекту, што по први пут од настанка доноси проблеме и међусобне несугласице. Ленон инсистира да у студију буде присутна његова нова вереница, Јоко Оно, према којој други чланови немају позитивно мишљење . Напетост кулминира када Ринго Стар привремено напушта групу 22. августа 1968. године. Коначно, после чак 6 месеци рада, 22. новембра 1968, на два ЛП-а, Битлси објављују албум „The Beatles“, познат и као „White Album“ због белог омота. Садржао је 28 песама. Интересантно је да се ни једна песма са албума није издвојила као засебан хит. То је надомештено неколицином синглова објављених широм света, са песмама првобитно предвиђеним за "White Album", међу којима се издваја Макартнијева балада "Hey Jude" (са Леноновом песмом "Revolution" на б-страни), која се 16 недеља задржава на британским топ листама, од чега 2 недеље на првом месту. Недуго потом, објављен је и цртани филм/албум Yellow Submarine, који због свега 4 нове и 2 старе песме, уз Б-страну са Мартиновим инструменталима, доживљава дебакл .

Распад

Један од последњих постера "Битлса" из 1969. године.

1969.

Лоша атмосфера се наставила и на наредном пројекту, "Get Back", објављеном као последњи албум групе - „Let It Be“, 8. маја 1970. Идеја, коју је иницирао Макартни, била је да група у студију снима као да наступа уживо, а при том би филмске камере филмовале све као документарац.

Камера је бележила групу која се распада. Већ након два дана, група је по први пут почела да разматра могућност отвореног разлаза, како сведочи студијски инжењер Џеф Емерик. Тензије су биле велике, нарочито између Макартнија и Харисона, који такође није могао да поднесе још једно присуство Јоко Оно у студију, која се опет није одвајала од Ленона, док је сам Ленон са своје стране био потпуно креативно и извођачки пасиван. 10. јануара Харисону је било доста, па је напустио бенд. Група је по први пут морала да ради без њега. Након једног пословног састанка са остатком "Битлса", вратио се 22. јануара и са собом довео клавијатуристу Билија Престона, али чак ни његов добронамерни и конструктивни карактер није много помогао да се поправи атмосфера, мада су током целог јануара, колико је трајао овај пројекат, "Битлси" извежбавали и снимали на десетине песама. У недостатку договора, уместо планираног великог промо-концерта, "Битлси" свирају на крову своје корпорације, али и тај наступ, за случајне пролазнике, прекида полиција.

Снимци са овог пројекта, морали су да сачекају још више од годину дана да буду објављени.

Последњи пут, група је заједно радила на снимању албума "Abbey Road“, објављеног 26. септембра 1969. године. Расцеп у групи тада је био видан, и наслутивши скори крај, Макартни, који је још једном био иницијатор пројекта, контактирао је Џорџа Мартина и замолио да снимају још један албум "...баш као што су то некада чинили", обећавши и да ће тада већ незаинтересовани Ленон присуствовати. На интервјуима за пројекат "Антологија", тројица преживелих "Битлса" су средином 90-их изјављивала да су били више него свесни да то може бити последњи заједнички пројекат групе, па су одлучили да га заврше у "великом стилу". Још током рада на албуму, Ленон предлаже њујоршког адвоката Алена Клајна за новог менаџера групе. Харисон и Стар га прихватају, али када је након једне студијске активности дато Макартнију да потпише његов ангажман, он је најпре одуговлачио, да би коначно одбио да потпише, чиме је по неписаном правилу у групи, ставио вето на Клајнов ангажман. Убрзо је за менаџера предложио свог таста, Ли Истмена. Ипак, до коначног распада, групу ће de facto водити Клајн. Након једног састанка са остатком групе средином септембра 1969., Ленон је обавестио остатак групе: "У сваком случају, ја напуштам групу. Било ми је доста. Желим развод". Он више никад није наступао за Битлсе, али је прихватио да о томе не обавештава медије док се пословна ситуација не реши.

1970.

Почетком јануара 1970. године, остатак групе ( познат под називом "Тритлси") је последњи пут заједнички радио на појединим песмама заосталим са пројекта "Get Back". Макартни је званично објавио у интервјуу 10. априла 1970 да "Битлси" више неће објављивати албуме заједно. Ипак, у свом другом интервјуу крајем те године, рекао је да је одлуку да напусти групу донео још одмах након новогодишњих празника 1970., одмах назвавши Ленона, који је одговорио да сад постоје "њих двојица који су ментално схватили каква је ситуација". 31. децембра 1970. године, Макартни је суду и званично поднео захтев за раскид званичног партнерства, међутим овај спор је окончан тек 1974. године, када су се Ленон и Макартни у Њујорку приватно нагодили да нови менаџер компаније "Епл" буде Макартнијев таст . То је ипак у многоме оставило отворено питање ауторства над готово свим песмама ове двојице аутора, јер су оне по знатно ранијем договору биле потписиване са "Ленон/Макартни", чак иако би их (као што је то често касније био случај) реализовао само један аутор.

После распада

Видети још Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар

Џон Ленон

Ленон је наставио успешну каријеру, већином наступајући заједно са супругом, Јоко Оно. Он је 70-их био најчувенији "Битлс", пре свега због својих пацифистичких ставова, али и веома запажене музичке каријере. Поред старијег сина, Џулијана, кога је добио у првом браку са Синтијом Пауел још 1962. године, из брака са Јоко Оно је добио и млађег сина, Шона. 8. децембра 1980. године, на запрепашћење светске јавности, Ленона је убио Марк Дејвид Чепмен у Њујорку, испред зграде у којој је живео. Чепмен је испалио 5 метака у леђа Ленону, а потом сео на тротоар и мирно се предао полицији, док је Ленон умро на путу до болнице.

Пол Макартни

Макартни је други најпопуларнији "Битлс" у периоду после распада групе. До 1980их радио са групом "Wings", у којој је била и његова супруга, Линда. После разиласка те групе, наставља веома успешну соло-каријеру. На увек јако посећеним концертима, изводи већином песме "Битлса", које је сам писао. 1998. године, британска краљица му је доделила титулу витеза, па му је додат префикс "сер". Исте године од рака је преминула његова супруга Линда. 2003. године се оженио са бившом манекенком Хедер Милс. Овај брак је био кратког века; медији су нападали Милсову да се удала за рокера искључиво ради материјалне добити. Брак је окончан разводом 2006. године.. 2011. године, Макартни се верио са дугогодишњом девојком, Ненси Шевел.. Венчали су се 9. октобра исте године. У међувремену, Мајкл Џексон је откупио готово сва издавачка права на песме "Битлса", што је покварило некада добре односе између њега и Макартнија.

Џорџ Харисон и Ринго Стар

Харисон је наставио каријеру познатог гитаристе, композитора и филмског продуцента. Сарађивао је са „Летећим Циркусом Монти Пајтона“, Ериком Клептоном, Елтоном Џоном и Ринго Старом. Откривен му је тумор јетре, од кога је умро 29. новембра 2001. године. Стар је, сарађујући са доста музичара, наставио каријеру успешног бубњара, чак и глумца.

Односи и сарадња међу бившим члановима групе

Односи међу бившим члановима групе, веома су варирали током деценија после распада. Ринго Стар је остао у добрим односима са свим члановима групе, а пријатељске односе је неговао највише са Харисоном, са којим је често наступао све до гитаристине смрти. Односи између Харисона и Ленона су у почетку бивали складни, да би пар недеља пре Ленонове смрти дошло до њиховог изненадног прекида- наиме, у Харисоновој аутобиографији, Ленон према сопственом мишљењу није довољно заступљен. После почетног прекида, односи између Макартнија и Харисона су се све више поправљали и били у константном успону до Харисонове смрти. Најпроблематичнији су свакако били односи између двојице лидера групе, Ленона и Макартнија. После распада, они су били у потпуном прекиду, да би се у наредним годинама поправљали, што је 1974. године довело чак и до заједничког рада на никада званично објављеном албуму "A Toot and a Snore in '74"

1994. године, у Холу славних у Њујорку је откривена Ленонова биста (биста "Битлса" као групе, откривена је још 1988. године), а том приликом је Јоко Оно предала Макартнију аматерске снимке Ленонове две песме из 1977. године, за које је тврдила да би Ленон волео да их Макартни чује . Окупивши остатак групе у свој студио, почело је припремање тих, као и других старијих снимака, објављених и необјављених, за дотада највећу и прву званичну колекцију "Битлса","Антологија". Овај албум објављиван је у три дела, 1995-96. године. С обзиром да је Џорџ Мартин одбио да продуцира ову колекцију (наводећи као разлог свој слабији слух), Харисон је ангажовао свог продуцента, који је очистио шум на Ленонове две песме (снимљене за клавиром), накнадно је доснимљен материјал целе групе и објављене су (са спотовима) "Free as a Bird" и "Real Love". Цела колекција је објављена и у видео формату, уз пратећи најобухватнији документарни филм о групи, на коме су радили сви тада живи чланови, Џорџ Мартин и други сарадници. Ипак, ни после тога група није престала да побуђује пажњу јавности. Макартни и Стар су још једном наступили заједно у новембру 2002. године, на "Концерту за Џорџа", тј. хуманитарном наступу, посвећеном првој годишњици смрти Џорџа Харисона, 29. новембра 2002. године, додуше у друштву више еминентних уметника и пријатеља, као што су Ерик Клептон, Монти Пајтон,... Џорџ Мартин је у лето 2006. године објавио компилацију "Love", која садржи како комплетно дигитално ремастеризоване песме у систему Dolby 5.1, тако и њихове обраде. 2010. године, преостала двојица "Битлса" су наступили заједно на концерту у Њујорку, поводом бубњаревог 70. рођендана. Такође, Стар је присуствовао и Макартнијевом трећем венчању.

Контроверзе

• "Битлси" су користили дроге у великој мери, делом из креативистичких побуда. С обзиром да се сматрају предводницима "психоделичне" генерације, јавност их је у многоме оптуживала да су у великој мери одговорни за нагли пораст коришћења наркотика у млађој генерацији. Џон Ленон и Јоко Оно су 1968. године хапшени због поседовања веће количине опијата у својој кући у Лондону. Чак и после распада групе, поједини чланови су наставили да користе наркотике у мањој или већој мери: Ленон је имао проблема са хероином све до краја живота, а Макартни је 1980. године ухапшен и депортован из Јапана због поседовања марихуане. Од тада, није остало познато да ли је ико од бивших "Битлса" после тога имао проблеме са дрогом.

• "Пол је мртав" је феномен који је обелодањен 1969. године. Један амерички ди-џеј је том приликом открио како је проучавао текстове и музику, као и омоте албума "Битлса", захваљујући чему је закључио како је Пол Макартни заправо погинуо 1966. године у тешкој саобраћајној несрећи. "Битлси" су, према овом миту, тада закључили како би било исувише опасно то обелодањивати, па је направљен избор за Половог двојника на коме је победио извесни полицајац по имену Вилијам Кембел- минорне физичке разлике између Макартнија и Кемпбела су биле, наводно, отклоњене пластичном хирургијом. Ипак, према легенди, група је оставила могућност да публика открије ове детаље: на омотима албума "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" и "Abbey Road", у великом броју текстова, као и у снимцима појединих песама: уколико се слушају пажљиво или уназад. Сви чланови групе су ово више пута демантовали, али ова теорија и данас има многе присталице.

• Џон Колман је у својој књизи "Комитет 300" оптужио "Битлсе" да нису били аутори, већ пуки извођачи музике, коју је за њих компоновао научник и музиколог Теодор Адорно. Према овој теорији, то је чињено да би се на научној основи младим људима одвлачила пажња са битних друштвених тема.

Дискографија

Званична дискографија групе- ЛП албуми објављени на територији Уједињеног краљевства

Година	Назив албума
1963.	Please Please Me
1963.	With the Beatles
1964.	A Hard Day's Night
1964.	Beatles for Sale
1965.	Help!
1965.	Rubber Soul
1966.	Revolver
1967.	Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
1967.	Magical Mystery Tour (Double EP)
1968.	The Beatles
1969.	Yellow Submarine
1969.	Abbey Road
1970.	Let It Be

Спољашње везе

• Званична презентација ((en))
• Архива интервјуа с Битлсима ((en))
• Фотогалерије Битлса ((en))
• Биографија и стихови песама ((en))
• Аудио и видео са Битлси за бесплатно по лиценци Creative Commons ((en))