Битлси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битлси
The Beatles
The Fabs.JPG
Подаци
Место Уједињено Краљевство
Жанр рок, поп
Активни период 19601970.
19941996. (без Ленона)
Издавачка кућа Parlophone, Apple, Odeon, Vee-Jay
Capitol, United Artists, Atco, Swan, Tollie
Бивши чланови
Џон Ленон
Пол Макартни
Џорџ Харисон
Ринго Стар

Битлси (енгл. The Beatles) су били енглески рок и поп бенд из Ливерпула. Комерцијално су најуспешнија и критички најпризнатија постава у историји популарне музике, са укупно 1,1 милијардом продатих плоча[тражи се извор од 02. 2014.]. У многим изборима, слове и за најуспешнију рок-групу свих времена.[1] [2][3]

Поставу у којој су Битлси свирали све време од краја 1962. године (када је бенд коначно оформљен), чинили су:

  • Џон Ленон - ритам гитара, соло гитара, клавир, понегде и бас-гитара.
  • Пол Макартни - бас-гитара, соло гитара, клавир, понегде и бубњеви;
  • Џорџ Харисон - соло гитара, бас-гитара, ритам гитара, понегде и аналогни синтисајзер;
  • Ринго Стар - бубњеви и сви перкусионистички инструменти.[4]

Сви чланови бенда су, зависно од ауторства и аранжмана песме, изводили главни вокал, односно пратеће вокале. Такође, сходно потребама, честа су била и гостовања разних других извођача - од којих су нека била толико значајна, да би ти извођачи понели назив „пети Битлс“.[4]

Са зачецима у скифлу и рокенролу педесетих, група се касније остварила у многим жанровима - од поп балада до психоделичног рока.[4]

Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. Џорџ Мартин је био продуцент готово свих плоча групе,[5] а велики део заслуга за успех припада и менаџеру Брајану Епштајну, који је преузео „Битлсе“ као своје прве клијенте, а иначе тек једну од многих сличних младих рок-група, те направио од њих сензацију.[6]

Настанак групе (1957—1962)[уреди]

Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси мењали, почев од Ленонове аматерске групе „Кверимен“, из 1957. године, која је од правих инструмената једино имала бенџо[7] Члан Кверимена, Иван Вон[8], упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу Елвиса Преслија), а на неки начин, својим скромним знањем на гитари, он је уценио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије - Џорџа Харисона, такође гитаристу[9][10][11]. Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверимена, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем. Недуго потом, њима се поново придружују Харисон, а и двојица новајлија - бубњар Пит Бест и басиста Стјуарт Сатклиф. И поред неискуства, „Битлси“ 1961. године бораве неколико месеци у Хамбургу, у Западној Немачкој, где највише напредују и низ, показаће се успешних, концерата у локалу „Царски подрум“ (Kaiserkeller) прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану.[12] Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском клубу „Кафе Каверн клаб“, без Сатклифа, који је хтео да заврши студије уметности, па га на месту басисте замењује Макартни.[12] Убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон.[12] Власник продавнице плоча, Брајан Епстајн, постаје крајем 1961. њихов менаџер. Он шаље њихове демо снимке у „Дека Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје једним од највећих пословних промашаја у историји.[13] Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да објави први сингл групе — „Love Me Do“ — који се појављује у продавницама 5. октобра 1962. године. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер по Мартиновим речима, први није испунио ЕМИ-јеве критеријуме. На првом снимању, иако је већ био позван Стар, са Битлсима је радио студијски бубњар Енди Вајт.[14] 11. јануара 1963. године, излази и други сингл: „Please, Please Me“.[15] Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума, такође названог „Please Please Me“-. Албум је објављен 22. марта исте године.[16]

Битлманија (1963-66)[уреди]

Видети чланак Битлманија

Једна од слика „Битлса“ из 1964. године, кад су били у врху популарности

"Битлси“ су постали сензација у Великој Британији крајем 1963. Овај феномен је британска штампа назвала „Битлманија“. То се манифестовало хордама младих жена које су вриштале и падале у несвест на појаву групе. „Битлманија“ се проширила на Северну Америку почетком 1964, и популарност групе се проширила на већи део света. У следећих пет година, њихова музика је напредовала од очигледне једноставности првих хитова (као „She Loves You“ и „I Want to Hold Your Hand“) до уметнички амбициозних (као што су албуми "Revolver", „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и "Abbey Road". Писањем сопствених песама, истраживањем могућности студија за снимање и настојањима да се постигне врхунски квалитет сваког снимка који су направили, Битлси су имали огроман утицај на популарну музику. Постали су предмет непрестаног проучавања новинара, које обухвата и њихову каснију улогу симбола младалачке супкултуре 1960-их.

1963.[уреди]

Албуми у периоду 1963-66, засебно, нису специфични као они каснији. Друга британска плоча, „With The Beatles“, која је избачена 22. новембра, била је веома слична првој. Први амерички албуми су се састојали од песама са британских издања, само другачије насловљених, а разлог томе је био у ставу „Капитола“, америчког партнера „Еми-Парлофона“, да Битлси нису за америчко тржиште. Наравно, због тих почетних потешкоћа плоче нису имале велики успех. На плану концерата, већи део 1963. године „Битлси“ проводе на европској турнеји.

1964.[уреди]

Након европске, Битлси су се упутили и на америчку турнеју, која је постала веома успешна, као и њихово гостовање у „Шоуу Еда Саливена“ - најгледанијој емисији у САД свих времена, које се догодило 9. фебруара 1964. године [17]. После веома запажених концерата на тлу Северне Америке, „Битлси“ се враћају у Велику Британију, где их дочекују као хероје. Уследио је албум „A Hard Day's Night“, снимљен уз истоимени филм-мјузикл, где су чланови групе тумачили главне улоге. Филм о једном дану у животу рок-бенда постао је врло популаран, а на прво место топ-листе пробила се песма „Can`t Buy Me Love“[18] Већ од тог времена, група је фактички без паузе на турнејама широм света, док се кратки боравци у Британији користе за снимање нових албума.

1965.[уреди]

После наредног албума, Beatles For Sale, уследили су албум и истоимени филм у боји, Help!, у коме групу прогони индијска секта. Овај пројекат обележава више песама, међу којима се издваја и најслушанији и најобрађиванији хит свих времена, "Yesterday" Популарност групе у то време толико нараста, да их британска краљица одликује звањем „Чланова британске империје“ (MBE) 12. јуна.[19] (ово звање, Ленон ће вратити 4 године касније, због незадовољства британским учешћем у појединим ратовима). Два следећа албума, „Rubber Soul“ и „Revolver“, објављени 30. децембра 1965, односно 5. августа 1966, доносе видна сазревања у схватању рок-музике, нагињање ка психоделији и истраживање нових студијских могућности. У то време, „Битлси“ су већ радили под утицајем дрога.[20]

1966.[уреди]

1966. година представља прекретницу у раду групе: „Битлманија“ је почела да показује и своје негативне стране- концерти су бивали све краћи, по многима квалитативно слабији, а бука обожавалаца је онемогућила "Битлсе" да се концентришу на саму музику. 4. марта те године, лондонска штампа преноси изјаву Џона Ленона у којој он тврди да су Битлси популарнији од Исуса.[21]. Овај интервју, преноси америчка штампа, те он у тада још конзервативном друштву Сједињених држава одјекује попут бомбе: многи обожаваоци се сада одричу групе и организују се јавна спаљивања плоча. Упркос томе, почетком лета отпочиње прва светска, која укључује и тада већ трећу америчку турнеју. После катастрофалних концерата на Филипинима, где је тамошње државно руководство отворено узурпирало чланове групе и њихов менаџмент, постало је јасно да нешто мора да се мења [22]. Тада је отпочела и поменута америчка турнеја, која је донела највеће могуће безбедносне ризике. То кулминира на концерту у Мемфису, када је у сали експлодирала петарда, што је прекинуло наступ[23]. Противно вољи Епштајна, који се залагао за наставак турнеје, „Битлси“ одлучују да одрже опроштајни концерт у Сан Франциску 29. августа и посвете се студијском раду.[24]

Студијски рад и психоделија[уреди]

1967.[уреди]

Битлси ће свакако остати упамћени и по томе што су предводили психоделичну генерацију. Истраживања нових могућности под утицајем дрога, пре свега ЛСД-а и индијске музике, карактеристично је за албуме „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ и „Magical Mystery Tour“. То су уједно и први албуми објављени истовремено и у Британији и у готово целом свету (укључујући САД, па и бившу Југославију)[25]. Смрт менаџера Брајана Епстајна, због предозирања дрогама[6], условила је оснивање концерна „Епл“- намењеног разним активностима у психоделичном друштву, од којих је најзначајнија музичко-издавачка делатност.[26] [27] Лош менаџмент ове компаније, један је од разлога каснијег разиласка групе[28].

Албум „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ је доживео енорман успех, усвојен је као психоделична класика, а у многим изборима, сматра се најзначајнијим рок-албумом икада [29]. Први светски сателитски ТВ пренос - „Мондовизија“ (такође названа и „Наш свет"), укључила је учешће музичара из целог света. Велику Британију су представљали „Битлси“ (наступајући заједно са још неким музичарима) песмом - „All You Need is Love“.[30] Наредни албум,"Magical Mystery Tour" праћен истоименим (иначе групиним трећим) филмом, због лоше концепције британског издања, са две ЕП-плоче, доживео је пропаст. Касније је усвојена америчка верзија (1 ЛП) као прихватљивија. Филм је пропао због широкој публици незанимљивог сценарија (магичних авантура Битлса у аутобусу) и премијере у црно-белој техници на BBC-ју, што је упропастило целокупно емитовање због карактеристичних психоделичних ефеката у боји, који нису могли да се виде[31]. Такође, филм је емитован без песме "I Am the Walrus", због наводно непристојног текста.

1968.[уреди]

После неколико објављених синглова, рада на песмама за касније пројекте, почетком 1968. године, сви Битлси, са супругама, девојкама и другим познаницима одлазе у индијски камп „Ришикеш“, где код Махареши Јогија уче трансцеденталну медитацију[32]. Прво Стар и Макартни, па онда и остали чланови групе напуштају камп, одбацујући учење. По повратку у Лондон, отпочиње рад на новом пројекту, што по први пут од настанка доноси проблеме и међусобне несугласице. Ленон инсистира да у студију буде присутна његова нова вереница, Јоко Оно, према којој други чланови немају позитивно мишљење [33]. Напетост кулминира када Ринго Стар привремено напушта групу 22. августа 1968. године.[34] По његовом повратку, договорено је да група први пут ради на песми чији је он аутор. Коначно, после чак 6 месеци рада, 22. новембра 1968, на два ЛП-а, група објављује албум „The Beatles“, познат и као „White Album“ због белог омота, на коме се само налазио назив групе у сивој боји. Садржао је 28 песама. Интересантно је да се ни једна песма са албума није издвојила као засебан хит. То је надомештено неколицином синглова објављених широм света, са песмама првобитно предвиђеним за "White Album", међу којима се издваја Макартнијева балада "Hey Jude" (са Леноновом песмом "Revolution" на б-страни), која се 16 недеља задржава на британским топ-листама, од чега 2 недеље на првом месту. Недуго потом, објављен је и цртани филм/албум Yellow Submarine, који због свега 4 нове и 2 старе песме, уз Б-страну са Мартиновим инструменталима, доживљава дебакл [35].

Распад[уреди]

Један од последњих постера „Битлса“ из 1969. године.

1969.[уреди]

Лоша атмосфера се пренела и на наредни пројекат, "Get Back", који је више од годину дана касније објављен као последњи албум групе - „Let It Be“, 8. маја 1970. Идеја, коју је иницирао Макартни, била је да група у студију свира као да наступа уживо, а притом би филмске камере бележиле све као документарац.

Камера је бележила бенд који се распада[36]. Већ након два дана, група је по први пут почела да разматра могућност отвореног разлаза, како сведочи студијски инжењер Џеф Емерик. Тензије су биле велике, нарочито између Макартнија и Харисона, који такође није могао да поднесе још једно присуство Јоко Оно у студију, која се опет није одвајала од Ленона, док је сам Ленон са своје стране био потпуно креативно и извођачки пасиван[37]. 10. јануара Харисону је било доста напете атмосфере и вишегодишњег потцењивања његовог доприноса групи (како песама, тако и начина свирања гитаре), па је напустио бенд[37]. Група је по први пут морала да ради без њега, што је наредних дана дало веома слабе резултате. Након једног пословног састанка са остатком „Битлса“, Харисон се вратио 22. јануара и са собом довео клавијатуристу Билија Престона[38], али чак ни његов добронамерни и конструктивни карактер није много помогао да се поправи атмосфера, мада су током целог јануара, колико је трајао овај пројекат, „Битлси“ извежбавали и снимали на десетине песама[38]. У недостатку договора, уместо планираног великог промо-концерта, „Битлси“ свирају на крову своје корпорације, али и тај концерт за случајне пролазнике прекида полиција[39]. Наредних месеци, "Битлси" су се тек спорадично окупљали, дорађујући недовршене песме.

Последњи пут, група је заједно радила на снимању албума "Abbey Road“, објављеног 26. септембра 1969. године. Расцеп у групи тада је био видан, и наслутивши скори крај, Макартни, који је још једном био иницијатор пројекта, контактирао је Џорџа Мартина и замолио да снимају још један албум баш као што су то некада чинили, обећавши и да ће тада већ незаинтересовани Ленон присуствовати.[40] На интервјуима за пројекат „Антологија“, тројица преживелих „Битлса“ су средином 90-их изјављивала да су били више него свесни да то може бити последњи заједнички пројекат групе, па су одлучили да га заврше у великом стилу. Током рада на том албуму постаје веома очито да су сви чланови групе постали изузетни индивидуалци, а појединачне идеје које су се профилисале док су радили на паралелним пројектима током тих месеци, сведоче о њиховој међусобној креативној различитости.

Још током рада на албуму, Ленон предлаже њујоршког адвоката Алена Клајна за новог менаџера групе. Харисон и Стар га прихватају, али када је након једне студијске активности дато Макартнију да потпише његов ангажман, он је најпре одуговлачио, да би коначно одбио да потпише, чиме је по неписаном правилу у групи, ставио вето на Клајнов ангажман[41]. Убрзо је за менаџера предложио свог таста, Ли Истмена[41]. Ипак, до коначног распада, групу ће de facto водити Клајн[41]. Међу познаваоцима и историчарима групе, не постоји консензус о тренутку распада групе. Иако је Ленон приватно напустио бенд још средином септембра 1969. (уз речи: „...у сваком случају, ја напуштам групу. Било ми је доста. Желим развод“) и више никад није наступао за "Битлсе", прихватио је да о томе не обавештава медије док се пословна ситуација не реши.[42][43]. Ипак, "Битлси" ће се после тога више од пола године спорадично окупљати без Ленона како би привели крају недовршене пројекте.

1970.[уреди]

Почетком јануара 1970. године, Макартни, Харисон и Стар (познати под називом „Тритлси"[44]) су последњи пут заједнички радили на појединим песмама заосталим са пројекта "Get Back"[45]. Харисон и Стар су наставили да спорадичним доснимавањима за пројекат "Get Back", који је у међувремену преименован у "Let it Be", а на коме је после више неуспешних покушаја оживљавања, ангажован продуцент Фил Спектор[46]. 1. априла, Ринго Стар је завршио бубњарску деоницу у песми "The Long and Winding Road", што је званично последњи допринос неког од "Битлса" раду на сасвим заједничком албуму. Иронично, управо ће препотентна Спекторова оркестрација ове песме бити један од разлога касније Макартнијеве бурне правне реакције спрам остатка групе.[46] Макартни је званично објавио у интервјуу 10. априла 1970. да „Битлси“ више неће објављивати албуме заједно[47]. Ипак, у свом другом интервјуу крајем те године, рекао је да је одлуку да напусти групу донео још одмах након новогодишњих празника 1970., одмах назвавши Ленона, који је одговорио да сад постоје „њих двојица који су ментално схватили каква је ситуација“. 31. децембра 1970. године, Макартни је суду и званично поднео захтев за раскид званичног партнерства, међутим овај спор је окончан тек 1974. године, када су се Ленон и Макартни у Њујорку приватно нагодили о будућности компаније "Епл“. [48]. То је ипак умногоме оставило отворено питање ауторства над готово свим песмама ове двојице аутора, јер су оне по знатно ранијем договору биле потписиване са „Ленон/Макартни“, чак иако би их (као што је то често касније био случај) реализовао само један аутор.[49]

После распада[уреди]

Види још Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар

Џон Ленон[уреди]

Ленон је наставио успешну каријеру, већином наступајући заједно са супругом, Јоко Оно. Он је 70-их био најчувенији „Битлс“, пре свега због својих пацифистичких ставова, али и веома запажене музичке каријере[42]. Поред старијег сина, Џулијана, кога је добио у првом браку са Синтијом Пауел још 1962. године, из брака са Јоко Оно је добио и млађег сина, Шона. 8. децембра 1980. године, на запрепашћење светске јавности, Ленона је убио Марк Дејвид Чепмен у Њујорку, испред зграде у којој је живео[50]. Чепмен је испалио 5 метака у леђа Ленону, а потом сео на тротоар и мирно се предао полицији, док је Ленон умро на путу до болнице[51].

Пол Макартни[уреди]

Макартни је други најпопуларнији „Битлс“ у периоду после распада групе. До 1980их радио са групом "Wings", у којој је била и његова супруга, Линда. После разиласка те групе, наставља веома успешну соло-каријеру. На увек јако посећеним концертима, изводи већином песме „Битлса“, које је сам писао. 1998. године, британска краљица му је доделила титулу витеза, па му је додат префикс „сер“. Исте године од рака је преминула његова супруга Линда. 2003. године се оженио са бившом манекенком Хедер Милс. Овај брак је био кратког века; медији су нападали Милсову да се удала за рокера искључиво ради материјалне добити. Брак је окончан разводом 2006. године.[52]. 2011. године, Макартни се верио са дугогодишњом девојком, Ненси Шевел.[53]. Венчали су се 9. октобра исте године.[54] У међувремену, Мајкл Џексон је откупио готово сва издавачка права на песме „Битлса“, што је покварило некада добре односе између њега и Макартнија.[55]

Џорџ Харисон и Ринго Стар[уреди]

Харисон је наставио каријеру познатог гитаристе, композитора и филмског продуцента. Сарађивао је са „Летећим Циркусом Монти Пајтона“, Ериком Клептоном, Елтоном Џоном и Ринго Старом. Откривен му је тумор јетре, од кога је умро 29. новембра 2001. године[56]. Стар је, сарађујући са доста музичара, наставио каријеру успешног бубњара, чак и глумца.

Односи и сарадња међу бившим члановима групе[уреди]

Односи међу бившим члановима групе, веома су варирали током деценија после распада. Ринго Стар је остао у добрим односима са свим члановима групе, а пријатељске односе је неговао највише са Харисоном, са којим је често наступао све до гитаристине смрти. Односи између Харисона и Ленона су у почетку бивали складни, да би пар недеља пре Ленонове смрти дошло до њиховог изненадног прекида- наиме, у Харисоновој аутобиографији, Ленон према сопственом мишљењу није довољно заступљен[57]. После почетног прекида, односи између Макартнија и Харисона су се све више поправљали и били у константном успону до Харисонове смрти[58]. Најпроблематичнији су свакако били односи између двојице лидера групе, Ленона и Макартнија. После распада, они су били у потпуном прекиду, да би се у наредним годинама поправљали, што је 1974. године довело чак и до заједничког рада на никада званично објављеном албуму "A Toot and a Snore in '74"[59]

1994. године, у Холу славних у Њујорку је откривена Ленонова биста (биста „Битлса“ као групе, откривена је још 1988. године), а том приликом је Јоко Оно предала Макартнију аматерске снимке Ленонове две песме из 1977. године, за које је тврдила да би Ленон волео да их Макартни чује [60]. Окупивши остатак групе у свој студио, почело је припремање тих, као и других старијих снимака, објављених и необјављених, за дотада највећу и прву званичну колекцију „Битлса“,"Антологија“. Овај албум објављиван је у три дела, 1995-96. године. С обзиром да је Џорџ Мартин одбио да продуцира ову колекцију (наводећи као разлог свој слабији слух), Харисон је ангажовао свог продуцента, који је очистио шум на Ленонове две песме (снимљене за клавиром), накнадно је доснимљен материјал целе групе и објављене су (са спотовима) "Free as a Bird" и "Real Love". Цела колекција је објављена и у видео формату, уз пратећи најобухватнији документарни филм о групи, на коме су радили сви тада живи чланови, Џорџ Мартин и други сарадници. Ипак, ни после тога група није престала да побуђује пажњу јавности. Макартни и Стар су још једном наступили заједно у новембру 2002. године, на „Концерту за Џорџа“, тј. хуманитарном наступу, посвећеном првој годишњици смрти Џорџа Харисона, 29. новембра 2002. године, додуше у друштву више еминентних уметника и пријатеља, као што су Ерик Клептон, Монти Пајтон,...[61] Џорџ Мартин је у лето 2006. године објавио компилацију "Love", која садржи како комплетно дигитално ремастеризоване песме у систему Dolby 5.1, тако и њихове обраде. 2010. године, преостала двојица „Битлса“ су наступили заједно на концерту у Њујорку, поводом бубњаревог 70. рођендана[62]. Такође, Стар је присуствовао и Макартнијевом трећем венчању.[54]

Контроверзе[уреди]

  • „Битлси“ су користили дроге у великој мери, делом из креативистичких побуда. Сматрани су предводницима „психоделичне“ генерације. Џон Ленон и Јоко Оно су 1968. године хапшени због поседовања веће количине опијата у својој кући у Лондону. Чак и после распада групе, поједини чланови су наставили да користе наркотике у мањој или већој мери: Ленон је имао проблема са хероином све до краја живота, а Макартни је 1980. године ухапшен и депортован из Јапана због поседовања марихуане[20].
  • „Пол је мртав“ је феномен који је обелодањен 1969. године. Један амерички ди-џеј је том приликом открио како је проучавао текстове и музику, као и омоте албума „Битлса“, захваљујући чему је закључио како је Пол Макартни заправо погинуо 1966. године у тешкој саобраћајној несрећи. „Битлси“ су, према овом миту, тада закључили како би било исувише опасно то обелодањивати, па је направљен избор за Половог двојника на коме је победио извесни полицајац по имену Вилијам Кембел- минорне физичке разлике између Макартнија и Кемпбела су биле, наводно, отклоњене пластичном хирургијом. Ипак, према легенди, група је оставила могућност да публика открије ове детаље: на омотима албума "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" и "Abbey Road", у великом броју текстова, као и у снимцима појединих песама: уколико се слушају пажљиво или уназад. Сви чланови групе су ово више пута демантовали, али ова теорија и данас има многе присталице.[63]
  • Џон Колман је у својој књизи „Комитет 300" оптужио „Битлсе“ да нису били аутори, већ пуки извођачи музике, коју је за њих компоновао научник и музиколог Теодор Адорно. Према овој теорији, то је чињено да би се на научној основи младим људима одвлачила пажња са битних друштвених тема.[64]

Дискографија[уреди]

Званична дискографија групе- ЛП албуми објављени на територији Уједињеног Краљевства[уреди]

Година Назив албума
1963. Please Please Me
1963. With the Beatles
1964. A Hard Day's Night
1964. Beatles for Sale
1965. Help!
1965. Rubber Soul
1966. Revolver
1967. Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band
1967. Magical Mystery Tour (Double EP)
1968. The Beatles
1969. Yellow Submarine
1969. Abbey Road
1970. Let It Be

Референце[уреди]

  1. ^ „The 10 best rock bands ever - Entertainment - Music - TODAY.com“. Today.msnbc.msn.com. 30. 3. 2004. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  2. ^ „100 Greatest Artists: The Beatles“. Rolling Stone Приступљено 22. 11. 2013.. 
  3. ^ Čeština. „List of best-selling music artists - Wikipedia, the free encyclopedia“. En.wikipedia.org Приступљено 22. 11. 2013.. 
  4. ^ а б в „songs, albums, history, profiles, places, photos and more“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  5. ^ „George Martin Portfolio - Internet Beatles Album“. Beatlesagain.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  6. ^ а б „Brian Epstein biography“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  7. ^ ”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 - 0:14:29) Lennon talking about his mother teaching him "Ain't That a Shame".
  8. ^ „Ivan Vaughan: Information from“. Answers.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  9. ^ ”The Beatles Anthology” DVD (2003) (Episode 1 - 0:21:56) McCartney talking about Harrison being in the band.
  10. ^ Miles (1997), стр. 47.
  11. ^ Spitz (2005), стр. 126–127.
  12. ^ а б в „The Beatles in Hamburg - Wikipedia, the free encyclopedia“. Wapedia.mobi. 4. 11. 2013. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  13. ^ „The Biggest Blunders In Music History | CityNews.ca“. Citytv.com. 12. 3. 2008. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  14. ^ „The Beatles - Love Me Do“. Jpgr.co.uk Приступљено 22. 11. 2013.. 
  15. ^ „Please Please Me (song) - Wikipedia, the free encyclopedia“. En.wikipedia.org Приступљено 22. 11. 2013.. 
  16. ^ Thompson 2008, стране 283
  17. ^ „9 February 1964: The Beatles' first Ed Sullivan Show appearance“. The Beatles Bible. 9. 2. 1964. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  18. ^ The Beatles (2000). The Beatles Anthology. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 0-8118-2684-8. Badman, Keith (2000). The Beatles Off The Record.
  19. ^ „12 June 1965: press conference about the MBE announcement“. The Beatles Bible. 12. 6. 1965. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  20. ^ а б „The Beatles and drugs“. The Beatles Bible Приступљено 22. 11. 2013.. 
  21. ^ „4 March 1966: John Lennon: "We're more popular than Jesus"“. The Beatles Bible. 4. 3. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  22. ^ „5 July 1966: The Beatles leave the Philippines“. The Beatles Bible. 5. 7. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  23. ^ „19 August 1966: Live: Mid-South Coliseum, Memphis“. The Beatles Bible. 19. 8. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  24. ^ „29 August 1966: The Beatles' final concert in Candlestick Park, San Francisco“. The Beatles Bible. 29. 8. 1966. Приступљено 22. 11. 2013.. 
  25. ^ „Beatles Vinyl-Yugoslavia“. Beatlesvinyl.com Приступљено 22. 11. 2013.. 
  26. ^ 7 December 1967: The Apple Boutique opens | The Beatles Bible
  27. ^ 19 April 1968: Apple Corps advertises for new talent | The Beatles Bible
  28. ^ Alistair Taylor | The Beatles Bible
  29. ^ 500 Greatest Albums of All Time: The Beatles, 'Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band' | Rolling Stone
  30. ^ 25 June 1967: The Beatles on Our World: All You Need Is Love | The Beatles Bible
  31. ^ 26 December 1967: Magical Mystery Tour is premièred on BBC 1 | The Beatles Bible
  32. ^ Maharishi Mahesh Yogi | The Beatles Bible
  33. ^ Yoko Ono | The Beatles Bible
  34. ^ 22 August 1968: Ringo Starr quits The Beatles | The Beatles Bible
  35. ^ 17 January 1969: UK LP release: Yellow Submarine | The Beatles Bible
  36. ^ 2 January 1969: Get Back/Let It Be sessions: day one | The Beatles Bible
  37. ^ а б 10 January 1969: George Harrison quits The Beatles | The Beatles Bible
  38. ^ а б Get Back/Let It Be sessions: complete song list | The Beatles Bible
  39. ^ 30 January 1969: The Beatles' rooftop concert | The Beatles Bible
  40. ^ Abbey Road | The Beatles Bible
  41. ^ а б в Allen Klein | The Beatles Bible
  42. ^ а б John Lennon biography | The Beatles Bible
  43. ^ Arts | The Times
  44. ^ Last Album: Let It Be or Abbey Road? | Page 2 | Fab forum | The Beatles Bible
  45. ^ 4 January 1970: Recording: Let It Be - The Beatles' last session as a group | The Beatles Bible
  46. ^ а б The Long And Winding Road | The Beatles Bible
  47. ^ 10 April 1970: Paul McCartney announces The Beatles' split | The Beatles Bible
  48. ^ 31 December 1970: Paul McCartney files a lawsuit to dissolve The Beatles' partnership | The Beatles Bible
  49. ^ Lewisohn, Mark (1988). The Beatles Recording Sessions. New York: Harmony Books. ISBN 0-517-57066-1.
  50. ^ December 8, 1980: The Day John Lennon Died by Keith Elliot Greenberg | The Beatles Bible
  51. ^ John Lennon Shot BBC NEWS 1980 - YouTube
  52. ^ Blic Online | Pol Makartni razvod plaća 140 miliona dolara
  53. ^ Blic Online | Verio se Pol Makartni
  54. ^ а б Oženio se Pol Makartni | Spektakl | Novosti.rs
  55. ^ snopes.com: Michael Jackson and Beatles Songs
  56. ^ George Harrison biography | The Beatles Bible
  57. ^ Google Books search
  58. ^ The Death of George Harrison
  59. ^ BootlegZone : John Lennon & Paul McCartney - A Toot And A Snore In 74
  60. ^ Free As A Bird | The Beatles Bible
  61. ^ "Great Performances" Concert for George (TV episode 2003) - IMDb
  62. ^ Paul McCartney Gives Ringo Starr 'Birthday' Present Onstage in New York - Spinner
  63. ^ The ‘Paul is dead’ myth | The Beatles Bible
  64. ^ Beatles, Rock'n'roll & Mind Control

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :