Бијело вино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бијело грожђе

Бијело вино је вино најчешће произведено од бијелог грожђа. Осим по врсти грожђа, оно се од црног вина разликује и по технологији производње.

Производња[уреди]

Чаша бијелог вина

Бијело вино настаје ферментацијом сока грожђа, без коже и петељки.

Могућа је и производња бијелог вина од црног грожђа. Такво вино се назива Кларет (Claret) односно у Француској и као Бланк де Ноар (Blanc de Noirs - шампањац). Пошто црвена боја вина потиче из коже грожђа, при производњи ових вина се посебан акценат ставља на квалитет грожђа и брзину прераде, да би се кожа што прије одвојила од сока и избјегло бојење сока пигментима боје из коже.

После тога се свјеже исцијеђеном соку додају кисеоник и желатин, чиме се преостале крупније честице сабирају на површини и одвајају. Алтернативно се исцијеђени сок филтрира или поново циједи.

Тако припремљеном соку се додају посебни квасци (Saccharomyces cerevisiae и/или Baianus) након чега мошт ферментира на температури између 15 и 20 °C.

После процеса ферментације, из „младог вина“ се издвајају остаци квасца и додају одређена сумпорна једињења, чиме се покушава остварити његова микробиолошка стабилност.

Прије пуњења у флаше, вино се филтрира или му се додају разне ароме и додаци[1] и сл.

Медицински аспекти[уреди]

Бијело вино у себи има доста мање хистамина од црног вина. То је посебно важно особама које не подносе хистамин и истовремено се не желе одрећи конзумације вина. Релативно мала киселост црног вина из предјела ближих екватору, побољшава стварање хистамина, док веома кисела бијела вина га практично и не садрже.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]