Биљке месождерке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Разне врсте карниворних биљака

Карниворне биљке (биљке месождерке или инсективорне биљке) су биљке које користе клопке да би ухватиле разне животиње, претежно инсекте, који су им неопходни за исхрану.

Углавном живе на и киселим земљиштима, са малом концентрацијом минерала, па су се тако, помоћу замки, адаптирале на такве неповољне услове живота. Распрострањене су свуда у свету, посебно у Азији, Африци и Америци, али их има и код нас, у Србији.

Карниворне биљке се први пут помињу 1875. године у књизи Чарлса Дарвина “Инсективорне биљке”.

Претпоставља се да на свету има око 600 врста биљки месождерки, и још око 300 биљака који имају неке, али не и све карактеристике биљки месождерки.

Исхрана и карактеристике[уреди]

Начин исхране Венерине мухоловке, једне од најпознатијих биљки месождерки.

Карниворне биљке су настале адаптацијом биљака на земљишта слабо обогаћена минералима, посебно азотом и фосфором. Да би дошли до тих минерала, оне су се морфолошки прилагодиле и почеле се хранити протозоама и животињама, а посебно зглавкаримима, највише инсектима, хватајући их у клопку. На тај начин су постали предатори, што је доста редак случај код биљака. Оне се и даље хране фотосинтезом, јер у себи садрже хлорофил, као и процесом добијања воде и других минералних материја преко корења. На тај начин добијају енергију. Оне поред листова имају модификоване апсорпијске длачице. Помоћу тих длачица упијају продукте који су настали од тела инсеката који су разградили ензими из њихових жлезда. Поред тога, поседују специјалне механизме за хватање плена. Према тим механизмима је направљена општа подела на две велике групе:

  • биљке месождерке са активним типом хватања животиња и
  • биљке месождерке са пасивним типом хватања животиња.

Биљке месождерке са активним хватањем поседују клопку која се помера да би ухватила плен. Њихови листови су тако преображени да активним покретањем ухвате и онеспособе плен који затим разграде уз помоћ пробавних ензима. Биљке месождерке са пасивним хватањем поседују пасивну клопку која се не помера, већ мами инсекте у биљку где затим бива ухваћен. Обично имају део листа преображен у структуру налик на врч или левак у којем се налазе пробавни сокови. Животиња једноставно упадне у такву структуру, утопи се и бива сварена. Међутим, месождерка пре него што ухвати плен, мора да га намами, а то ради помоћу дречавих боја, специфичног мириса или нектара. Те особине садрже обе групе, и биљке месождерке са активним хватањем и са пасивним хватањем.

Да би се нека биљка могла назвати месождерком, неопходно је да буде способна да намами плен, улови и на крају свари. Тако, на пример, најпознатија биљка месождерка, венерина мухоловка примами инсекте дречавом бојом и сочним нектаром. Инсекат ће ходајући по њој надражити две или три осетљиве длачице, које се налазе у средини оба поклопца, близу главног ребра. Тек тада ће се клопка брзо затворити и уловити га. Тако остаје три-четири дана. То је време за које се помоћу пробавних ензима свари плен. Уколико јој, пак, он некако успе побећи, она ће се поново отворити након пар сати.

Подела[уреди]

Готово да је немогуће направити јасну границу између обичних биљака и биљака месождерки. То је због тога што су биљке месождерке настале еволуцијом биљака из неповољних услова, конкретно, са земљишта са малом концентрацијом минерала у себи. Карниворне биљке су сврстане у 12 родова, и то:

  1. Aldrovanda
  2. Byblis
  3. Cephalotus
  4. Darlingtoniа
  5. Dionaea
  6. Drosera
  7. Drosophyllum
  8. Genlisea
  9. Heliamphora
  10. Nepenthes
  11. Pinguicula
  12. Sarracenia
  13. Triphyophyllum и
  14. Utricularia

и 5 фамилија

  1. Sarraceniaceae
  2. Nepenthaceae
  3. Saxifragaceae
  4. Droseraceae и
  5. Lentibulariaceae - Utriculariaceae.

Станиште[уреди]

Места на којима се биљке месождерке насељавају су земљишта са мало хранљивих материја.

Живе на местима као што су мочваре, тресетишта, киселе баре, вулкански пепео, морске и речне обале, пешчаре, стајаће воде, стене и кречњак литице јаке киселости, односно земљишта којима недостају хранљиве материје, а посебно нитрати и фосфати. Насељавају претежно у тропским и кишним шумама Америке, Азије и Африке, мада их има и у нашим крајевима. Код нас постоје Aldrovanda у Засавици и росуља, у близини Власинског језера.

Животни циклус[уреди]

Биљке месождерке имају животни циклус као и остале биљке цветнице, а то су:

  1. Клијање семена
  2. Сазревање биљке
  3. Цветање биљке
  4. Опрашивање биљке при чему ће се семе испустити на земљу и уколико су повољни усливи, процес се понавља.

Такође, опрашивање, тј. размножавање се може одвијати сексуалним (полним) и асексуалним (бесполним) путем, a неке врсте се размножавају вегетативним путем.

Интересантности[уреди]

Много људи гаје биљке месождерке у својим домаћинствима.
  • Биљке месождерке никада неће напасти људе првенствено зато што су доста веће од њих, али уколико се неким биљкама понуди парченце људке коже, мишића или неког другог ткива, оно ће након одређеног времена бити потпуно сварено!

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Биљке месождерке

Johnson R., Carnivorous Plants, Larner Publication, 2007.