Благодатни огањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Благодатни огањ у Храму Васкрсења Христовог (црква Светог гроба) у Јерусалиму

Благодатни огањ (грч. Ἄγιον Φῶς) представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом Гробу У Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса. Појава благодатног огња по веровању већине верника представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа.

Празнично богослужење Велике Суботе и призив благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске оријентално-православне цркве, као и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.

Богослужење Велике суботе у храму Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) литургијски подсећа на догађаје Христовог страдања, погреба и сахране. [1] Уједно представља и увод у његово Васкрсење.

Обред[уреди | уреди извор]

Силазак Благодатног огња на Велику суботу 2018. године

Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након тога, следи „призив“ Духа Светога и јерусалимски патријарх први прима огањ на своју свећу и предаје га осталима. Верници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осећај топлоте.

Историја[уреди | уреди извор]

По предању јерусалимске цркве, било је два покушаја од стране других цркава да „призову“ Благодатни огањ. Први је био од стране римокатоличке цркве, у време крсташке владавине, када су католици на силу одузели од православних светковину Светог огња.[тражи се извор] Међутим, како им се Огањ није јављао након неколико сати молитве, вратили су „призив“ Благодатног огња православном патријарху. Од тада се Свети огањ опет почео „јављати“.[2][3]

Други покушај се догодио у 16. веку од стране Јерменске цркве. Јермени су на Велику Суботу, на дан светковине Светог Огња, потплатили турске чиновнике[тражи се извор] да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Цркву Светог Гроба (Храм Васкрсења Христовог). Према предању Јерусалимске цркве, пошто није пуштен унутра, патријарх Софроније се почео молити напољу и после извесног времена Благодатни огањ се неочекивано „спустио“ кроз стуб улазних врата храма, при томе се стуб распукао а огањ је запалио свежањ свећа које је патријарх Софроније држао у рукама. Од тада више није било покушаја да се од православних преотме призив Благодатног огња.[4][5] За призив Светог Огња постоје претходне припреме које се морају обавити.[6][7][8]

Могуће објашњење[уреди | уреди извор]

Године 2005. у демонстрацији уживо на грчкој телевизији, Михаил Калопоулос, писац и историчар религије, је умочио три свеће у бели фосфор. Свеће су се спонтано запалиле после 20 минута[9], због особине самозапаљивања белог фосфора у контакту са ваздухом. Бели фосфор такође светли беличасто-плавим пламеном.

Критика аутентичности[уреди | уреди извор]

Професор Петроградске духовне академије Н.Д. Успенски (1900-1987) је био следбеник одбацивања истинитости чуда силаска Благодатног Огња и томе је посветио посебно дело „Ка историји обреда светог Огња, који се врши на Велику Суботу у Јерусалиму“, које је он изговорио у виду говора, 9. октобра 1949. године на Петроградској духовној академији. Идентичан став је имао и владика чигирински Порфирије Успенски (1804-1885). Владика Порфирије, још као архимандрит, посећивао је Палестину и у својим дневничким записима оставио две белешке, које разобличавају чудо силаска Благодатног Огња. Неки јерођакон Григорије је тајно ушао у капелу Гроба у време када, по општем веровању, силази Благодатни огањ и са ужасом је видео да се огањ пали просто из кандила, која се никада не гаси, и на тај начин Благодатни огањ није чудо.

Митрополит Дионисије је овако причао: „Те године, када се знаменити господар Сирије и Палестине, Ибрахим, египатски паша, налазио у Јерусалиму, показало се да је огањ, који се добија са Гроба Господњег на Велику суботу, огањ неблагодатни, и да се пали као и сваки други огањ. Тај паша је намислио да се увери да ли се заиста изненада и чудесно јавља огањ на плочи Гроба Христовог или се пали сумпорном шибицом. Шта је урадио? Објавио је патријарховим намесницима да му је угодно да седи и самој кувуклији у време добијања Огња и да јасно гледа како се он јавља, и додао је да ће он, ако је то истина, дати 5000 пунга (2 500 000 пијастра), а да ће у случају лажи они њему дати сав новац, који су сакупили од преварених ходочасника, и да ће он објавити у свим новинама Европе о мрској превари. Намесници – петроарабијски Мисаил и Назаретски митрополит Данило, и Филаделфијски епископ Дионисије (садашњи Витлејемски) – састали су се да се посаветују шта да раде. У минутама саветовања, Мисаил је признао да он у кувуклији пали огањ са кандила, која је сакривена иза покретне мраморне иконе Христовог Васкрсења, која је у самом Гробу Господњем. Након тог признања било је одлучено да се смирено моли Ибрахим, да се не меша у религиозна дела, и послан му је тумач Светогробске обитељи, који му је предочио да за његову светлост нема никакве користи да открива тајне хришћанског богослужења и да ће руски цар Николај бити веома незадовољан откривањем ових тајни. Ибрахим паша је, саслушавши ово, одмахнуо руком и заћутао. Али од тада светогробско духовништво више не верује у чудесно јављање Огња. Испричавши све ово, митрополит је додао да се само од Бога очекује престанак (наше) благочестиве лажи. Како он зна и може, тако ће и успокојити народе, који верују сада у Огњено чудо Велике суботе. А ми не можемо ни да започнемо тај преврат у умовима, нас растржу већ у самој капели Светог Гроба.“ [10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Велика субота и њен општи смисао. Архивирано из оригинала 07. 04. 2018. г. Приступљено 07. 04. 2018. 
  2. ^ „Dokaz Božjeg prisustva | Glas javnosti”. Glas-javnosti.rs. 26. 4. 2008. Приступљено 11. 4. 2015. 
  3. ^ „Благодатни огањ чудесно пали свеће само православном патријарху”. Vaseljenska.com. 6. 5. 2013. Архивирано из оригинала 06. 05. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2015. 
  4. ^ „Sveta Vatra - Holy fire - silazak plamena Svetog Duha u Jerusalimu na Veliku Subotu”. Bastabalkana.com. Приступљено 11. 4. 2015. 
  5. ^ „Blagodatni oganj u Jerusalimu - Radio-televizija Vojvodine”. Rtv.rs. 28. 11. 2011. Приступљено 11. 4. 2015. 
  6. ^ „Благодатни огањ | Српска православна црква [Званични сајт]”. Spc.rs. Архивирано из оригинала 11. 04. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2015. 
  7. ^ „Blic online | Print”. Blic.rs. 18. 4. 2012. Приступљено 11. 4. 2015. 
  8. ^ „Јури Максимов, У Заштиту Благодатног Огња”. Svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 14. 04. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2015. 
  9. ^ „The "Holly" Light of Jerusalem”. Forum.stirpes.net. Архивирано из оригинала 10. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2015. 
  10. ^ У заштиту благодатног огња. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Благодатни_огањ&oldid=26825650”