Благоја Страчковски

Из Википедије, слободне енциклопедије
БЛАГОЈА СТРАЧКОВСКИ
Благоја Страчковски
Благоја Страчковски
Датум рођења 29. фебруар 1920.
Место рођења Велес,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 14. јануар 1943. (23 год.)
Место смрти Велес,
Бугарска Краљевина Бугарска
Професија радник

Члан КПЈ од крајем 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Народни херој од 11. октобра 1953.

Благоја Страчковски (Велес, 29. фебруар 1920Велес, 14. јануар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 29. фебруара 1920. године у Велесу, у сиромашној породици. После завршене основне школе у Велесу, почео је да тражи посао. Кад је одрастао, радио је разне физичке послове. Ломио је камен, копао винограде, садио дуван, носио малтер и остало. Без икаквог припремног стажа ступио је у револуционарни покрет.

Након што је постао члан синдиката, укључио се у њихов рад и учествовао у штрајковима и демонстрацијама против владе. Читајући марксистичку литературу, још се више ангажовао у синдикалном покрету. Његова активност је била уочена, па је почетком 1940. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а крајем године члан Комунистичке партије Југославије.

Биста Благоја Страчковског у Велесу.

Након почетка рата и уласка бугарских окупатора у Велес, Благоја је био изабран за члана Месног комитета КПЈ у Велесу и секретара Месног комитета СКОЈ-а. У току целе зиме 1941./1942. године, одржавао је контакте са друговима који су у пролеће требали да оду у партизански одред, јер је у то време главна смерница КПЈ и СКОЈ-а било припремање формирања партизанског одреда. Одред је био формиран у априлу 1942. године. Благоја је радио на омасовљењу одреда, у који је слао нове борце.

Та његова делатност учинила је немогућим његов даљи останак у граду, па је септембра 1942. године отишао у партизански одредДимитар Влахов“. Одред је имао три чете, а Благоја је постао политички комесар Друге чете. Истакао се у борбама одреда, а по селима, у која је одред улазио, одржавао је говоре у којима је позивао на општенародни устанак и протеривање окупатора.

У децембру 1942. године, у једној борби са веома јаким бугарским војним и полицијским снагама, у којој су многи његови другови пали, а део се пробио, Благоја је на крају остао без муниције и жив пао у руке непријатељу. Бугарски војници су га мучили, тражећи податке о партизанима. Пошто је одбијао да им каже било шта, прво су га живог закопали под земљу, а затим га ископали и сасекли на комаде. Исто су направили и с његовим оцем у касарни у Велесу.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 11. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]