Благоје Баковић
| Благоје Баковић | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Благоје Баковић |
| Датум рођења | 4. април |
| Место рођења | Бојишта (ФНР Југославија) |
| Дела | |
Благоје Баковић је српски књижевник. Рођен је 4. априла 1957. године у Бојиштима код Бијелог Поља, у ФНР Југославији. Живи у Врбасу.
Основну школу похађао је на Слијепчу Мосту и у Равној Ријеци, гимназију у Бијелом Пољу, а студије књижевности на Наставничком факултету у Никшићу и Филозофском факултету у Новом Саду.
Осим поезије, пише и есејистику.
Садржај |
[уреди] Књиге
Објавио је следеће књиге: "Жеђ под водом", 1979; "Шаптачева смрт", 1983; "Поскок", 1985; "Мароканске бајке", 1988; "Сачма", 1989; "Копно", 1990; "Живим далеко", 1992; "Креветац за царицу", 1992; "Ћутим и певам", 1993; "Зимски капут", 1994; "Ватра за копитама", 1994; "Грудва у снегу", 1996; "Подне", 1997; "Горовило", 1997; "Чаробни пастир", 1997; "Сто песама", 1998; "Претворена у пољупце", 2003; "Књига боравка", 2000; "Молитве и слава Теби", 2005; Изабрана дела, „Повратак на Итаку“ (I – V; „Траг“, „Повратак на Итаку“, „Горовило“, „Љубав ми жива по свету хода“ и „Тебе појем“) 2005; "Оговарање пролећа", 2006; "Сећање на мраве", 2007; "Свети Сава - Школска слава", 2008; "Азбучна добродошлица", заједно са Тодем Николетићем, 2008; "Надгробни облак", 2008; "Чежња за рукописом", 2008; "Низ лаку плавет", изабране песме на руском језику, Москва, 2009; "Молитва за мрава који се запутио ка Цариграду", 2009; "Пут", изабране песме на руском језику, Москва, 2010; "Сунце испод кишобрана", 2010; "Сенка невидљивог", 2010; "Лепше је тебе чекати", 2011; "Чеховљев кофер", 2011; "Кад порастем бићу Ноле", 2012;
[уреди] Награде
Добитник је књижевних награда и признања: „Блажо Шћепановић“, „Залога“, „Либертас“, „Кочићево перо“, „Ристо Ратковић“, „Искра културе“, КПЗ Војводине, „Златна струна“, Смедеревске песничке јесени, „Чарнок“, КПЗ Врбас, Октобарска награда ослобођења Врбаса и других.
Године 2005. додељена му је награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ за укупно дело на српском језику.
Заједно са песником Матијом Бећковићем, је добитник награде „Печат вароши сремскокарловачке“ за књигу „Сећање на мраве“.
Добитник је међународних награда за књижевност за децу „Булка“ и„Драгомир Ђорђевић“ .
Добитник је међународне награде Савеза писаца Русије „Константин Симонов“, за књигу изабраних песама „Пут“, објављене на руском језику.
За укрепљење међународних културних и духовних веза,добитник је награде Међународне асоцијације витезова, са златном медаљом и ликом Николаја Федоровича Федорова.
За укупно дело, а за верно служење отаџбинској литератури, Савез писаца Русије, Подружница Московских писаца и преводилаца, доделила му је награду „Антон Павлович Чехов“.
За изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору додељена му је „Вукова награда“ за 2010. годину.
За књигу песама „Чеховљев кофер“ Савез писаца и преводилаца евроазијских држава и Савез писаца Русије, Подружница московских писаца, доделила му је награду „Владимир Мајаковски“.[1]
Министарство за културу управе града Москве, доделило му је међународну награду „Златно перо“ 2011.
[уреди] Заступљеност
Песме су му превођене на двадесет осам језика. Заступљен је у преко педесет антологија наше поезије на српском и страним језицима, у оквиру Антологије српског песништва двадесетог века, на руском језику са педесет песама. Уврштен је у лектиру и читанке.
