Благоје Нешковић
| БЛАГОЈЕ НЕШКОВИЋ | ||
| Партизанска споменица 1941. | ||
| Датум рођења | 11. фебруар 1907. | |
| Место рођења | Крагујевац, |
|
| Датум смрти | 11. новембар 1984. (77 год.) | |
| Место смрти | Београд, СР Србија, |
|
| Професија | лекар | |
|
|
||
| Члан КПЈ од | 1935. | |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
|
| У току НОБ-а | секретар ПК КПЈ за Србију | |
|
|
||
| Функција | Председник Владе НР Србије | |
| Мандат | 1945 — 1948. | |
| Претходник | Јаша Продановић | |
| Наследник | Петар Стамболић | |
| Одликовања | ||
|---|---|---|
др. Благоје Нешковић (1907 — 1986), лекар, шпански борац и друштвено-политички радник.
[уреди] Биографија
Рођен је 11. фебруара 1907. године у Крагујевцу. Основну школу је завршио у Крагујевцу, а гимназију у Београду. Године 1933. завршио је Медицински факултет у Београду Универзитета у Београду.
Члан Комунистичке партије Југославије је од 1935. године.
У Шпанском грађанском рату је учествовао као лекар у батаљону „Ђуро Ђаковић“ 129. интернационалне бригаде.
По повратку из Шпаније радио је као лекар у Београду. Био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију.
После напада Немачке на Југославију, прелази у илегалу. Од 11. децембра 1941. године био је члан Главног народноослободилачког одбора Србије, био је члан АВНОЈ-а и АСНОС-а.
После ослобођења један је од организатора ЈНОФ-а Србије и секретар његовог Извршног одбора.
На оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије, маја 1945. године изабран је за секретара Централног комитета и ту функцију је обављао до 1948. године.
На Петом конгресу КПЈ, јула 1948. године, изабран је за члана Политбироа Централног комитета.
У периоду од 1945. до 1948. године налазио се на функцији председника Владе Народне Републике Србије.
Године 1952. постављен је на функцију потпредседника Владе Федератине Народне Републике Југославије.
Октобра 1952. године Политбиро ЦК КПЈ је именовао комисију (у саставу: Милован Ђилас, Александар Ранковић, Спасенија Цана Бабовић и Душан Петровић Шане) да испита случај др. Благоја Нешковића, јер је оптужен за подршку Резолуције Информбироа. Новембра 1952. године искључен је из СК Југославије.
После „повлачења“ из политичког живота посветио се научном раду. Био је научни саветник и управник Лабараторије за експерименталну онкологију Медицинског факултета у Београду. Умро је у Београду 1984. године.
Носилац је Партизанске споменице 1941.
[уреди] Литература
| Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Миломир Марић „Деца комунизма“. „Младост“, Београд 1987. година.
|
||||||||||
|
|||||||||||||||||