Блажуј (Илиџа)
| Блажуј | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Општина | Општина Илиџа |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 50′ 28" СГШ 18° 15′ 29" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | |
  Блажуј
Блажуј на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 43° 50′ 28" СГШ, 18° 15′ 29" ИГД
Блажуј је насељено мјесто у општини Илиџа, Федерација БиХ, БиХ.
Садржај |
[уреди] Географија
Блажуј се налази на самом ободу Сарајевског поља.
[уреди] Историја
Блажуј је од распада Југославије до прољећа 1996. био у саставу општине Српска Илиџа у Републици Српској. У овом периоду се у Блажују налазила ратна болница Републике Српске. Ратна болница Жица је основа у октобру 1992. Догађаји у ратној болници Жица и Блажују током овог периода су детаљно описани у Дневнику ратног хирурга Миодрага Лазића, који је у овој болници радио до њеног затварања.[1]
[уреди] Култура
[уреди] Храм Светог Саве у Блажују
У Блажују се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Сави. Црква у Блажују је завршена 1897. године, а 21. септембра је осветио митрополит Николај Мандић. Годину дана након освећења у цркву су пренесени посмртни остаци митрополита Георгија Николајевића. Пренос посмртних остатака започео је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу у цркви у Блажују.[2] На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.[3] Године 1925. храм су два пута посјетили краљ Александар I Карађорђевић и краљица Марија Карађорђевић.[3] Црква и парохијски дом су гранатирани 1992. године а обновљени 1999.[3][4] Обновљени храм је освештао митрополит Николај Мрђа 10. октобра 1999.[3]
[уреди] Скрнављење храма
Храм Светог Саве је од 1996. када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ био врло често мета националнистичких напада.[5] У ноћи између 1. и 2. јуна двојица Бошњака су оскрнавили храм графитима на којима је писало „Џихад“, „Марш у Србију“, „Један је Алах“, „Алах екбер“, „Турска“ и друге увриједљиве поруке. Починиоци овога дјела су ухапшени и осумњичени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.[5]
[уреди] Споменик
У порти храма Светог Саве у Блажују се налази споменик Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916. године.[3] У самом храму се налази надгробна плоча на гробници митрополита Ђорђа Николајевића на којој стоји натпис „Гробница Ђорђа Николајевића српско-православног Архиепископа и Митрополита Дабробосанског – Рођен у Јаску 20. IV 1807. године, умро у Сарајеву 8. II 1896. године“.[2]
[уреди] Становништво
Српско становништво и свештенство су Блажуј напустили након потписивања Дејтонског споразума од стране Републике Српске када је Блажуј припао Федерацији БиХ.[4]
| Мјесна заједница Блажуј[6] | ||||||
| година пописа | 1991. | |||||
| Срби | 1.870 | |||||
| Муслимани | 338 | |||||
| Југословени | 144 | |||||
| Хрвати | 88 | |||||
| остали и непознато | 48 | |||||
| укупно | 2.488 | |||||
| Блажуј[6] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Срби | 900 | 848 | 710 | |||
| Југословени | 124 | 16 | 16 | |||
| Муслимани | 117 | 120 | 55 | |||
| Хрвати | 96 | 122 | 157 | |||
| Албанци | 33 | 1 | 7 | |||
| Црногорци | 8 | 10 | 18 | |||
| Роми | 8 | |||||
| Словенци | 3 | |||||
| Мађари | 2 | 1 | 1 | |||
| Македонци | 1 | |||||
| остали и непознато | 16 | 7 | 6 | |||
| укупно | ' | 1.305 | 1.125 | 973 | ||
| Блажуј[6] | ||||||
| година пописа | 1953. | 1948. | ||||
| Срби | 2.580 | 1.473 | ||||
| Југословени неопредјељени | 420 | |||||
| Хрвати | 356 | 16 | ||||
| Словенци | 6 | |||||
| Црногорци | 2 | |||||
| Македонци | 11 | |||||
| Чеси | 1 | |||||
| Руси | 1 | |||||
| Русини и Украјинци | 6 | |||||
| остали Словени | 4 | |||||
| остали несловени | 11 | |||||
| неопредјељени | 1 | |||||
| укупно | 3.398 | 1.495 | ||||
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| [6] | ||
| 1961. | 973 | |
| 1971. | 1.125 | |
| 1981. | 1.305 | |
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN-10: 8672920015 ISBN-13: 978-8672920017 [1] ((sr))
[уреди] Референце
- ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ((sr))
- ^ а б Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт ((sr))
- ^ а б в г д Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Архијерејско намјесништво сарајевско: Парохија у Блажују ((sr))
- ^ а б Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Духовни геноцид ((sr))
- ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Гимназијални оскрнавили храм Светог Саве у Блажују, 08.06.2011. ((sr))
- ^ а б в г Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
[уреди] Извори
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Георгије Николајевић (1807-1896): Посљедњи дани и смрт ((sr))
- Српска православна црква: Митрополија дабробосанска: Духовни геноцид ((sr))
