Бластомикоза
| Бластомикоза | |
|---|---|
| Латински | Blastomycosis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија |
| МКБ-10 | B40 |
| МКБ-9-CM | 116.0 |
| DiseasesDB | 1439 |
| MedlinePlus | 000102 |
| eMedicine | med/231 ped/254 |
| MeSH | D001759 |
Бластомикоза је гљивична инфекција која углавном захвата плућа, али се може проширити и на друге делове тела (најчешће кожу и кости). По клиничким симптомима је слична хистоплазмози.[1]
Болест је први описао Томас Каспер Гилкрист (енгл. Thomas Casper Gilchrist) 1984. године и по њему се она понекад назива Гилкристова болест.
Етиологија[уреди | уреди извор]
Узрочник бластомикозе је диморфна гљивица Blastomyces dermatitidis, која се налази на тлу и дрвећу. Човек се инфицира удисањем спора гљивице и инкубациони период траје 30-100 дана. Болест не може пренети са човека на човека. У ризичну групу спадају људи са ослабљеним имунитетом (сида, трансплантација органа, малигна обољења, дуготрајна терапија кортикостероидима и др).[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
У басенима река Охајо и Мисисипи бластомикоза је ендемска болест и инциденца обољевања је мања од 1 случаја у 100.000 људи. Нешто је већа у америчкој држави Висконсин, где просечно износи 1,4 случаја у 100.000 особа.[2] У Канади је бластомикоза најзаступљенија у северозападном делу Онтарија, а пријављени су и случајеви оболелих у Африци.[3]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Око 50% инфекција пролази асимптоматски, а код осталих се најчешће развија инфекција плућа и ретко других органа.
Бластомикоза плућа почиње постепено са високом температуром, грозницом и обилним знојењем. Касније настају бол у грудима, отежано дисање и кашаљ, који је некад продуктиван, а могу се јавити и хемоптизије (искашљавање крви). Инфекција плућа споро напредује и некада пролази спонтано.
Бластомикоза може захватити и друге органе, и то најчешће кожу, кости и генитоуретрални тракт. Инфекција коже почиње са малим папулама из којих се могу развити пустуле. Затим се развијају плакови окружени малим безболним апсцесима. Може се јавити болно отицање костију, као и болно отицање епидидимиса или захватање простате.[1]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, доказивања узрочника у спутуму и биоптичком материјалу, рендгенографије плућа и хистопатолошких налаза.[1]
Лечење[уреди | уреди извор]
Код блажих облика лечење није потребно, док се код тежих случајева примењују антимикотици: итраконазол, флуконазол, кетоконазол, амфотерицин Б и др.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Бластомикоза”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2008. г. Приступљено 24. 3. 2008.
- ^ Blastomycosis--Wisconsin, 1986-1995, MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 45 (28): 601-3.
- ^ Alvarez G, Burns B, Desjardins M, Salahudeen S, AlRashidi F, Cameron D:Blastomycosis in a young African man presenting with a pleural effusion, Can Respir J 13 (8): 441-4.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
