Блед
| Блед |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Блед |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 5.252 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 504 метара m |
| Остали подаци | |
Координате: 46° 22′ 08" СГШ, 14° 06′ 50" ИГД
Блед (сл. Bled, нем. Veldes/Feldes) је град и управно средиште истоимене општине Блед, која припада Горењској регији у Републици Словенији.
По последњем попису из 2002. г. насеље Блед имало је 5.252 становника. Блед је насеље поред Бледског језера и спада међу старије и најлепше туристичке крајеве у Словенији. Леђи на надморској висини од 504 метара у сред леденичке долине.
Садржај |
Историја [уреди]
Прве насеобине из овог краја су још из каменог доба али значајнији и веће заједнице се појављују у гвозденог доба од када имамо сачуване многобројне некрополе. Словени се на ово подручје досељавају у два таласа. Први талас је био у 7. веку а други у 9. и 10. веку. По пропасти словенских држава Блед улази у државу Карла Великог. Године 1004. Хенрик II Свети додељује блед као феуд бриксенском бискупу Албуину. Тада се и Блед први пут спомиње. Бледски замак добија бискупија 1011. Тада је почела феудализација локалног становништва. Блед са замком је био у власништву бискупа све до 1803. када је национализиран. До тада су бискупи замак изнајмљивали моћним и богатим људима већином племићима.
Од 1803. до 1812. је Блед био у склопу Илирских провинца, дела Првог гранцуског царства. По пропасти Наполеона Блед је поново у рукама Хабзбурга. Они 1838. предају Блед поново у руке цркве, бриксеншкој бискупији. Десет година касније феудализам бива укинут и економска вредност овог краја знатно опада.
Касније села из околине се уједињују и настаје место на површини данашњег Бледа. Бискупи продају Блед 1858. власнику јасеничке жечезаре. До 1937. долази до више промена власника. Те године Блед долази у државне руке тј. власник постаје Дравкса бановина. За време Другог светског рата на Бледу се налази седиште војне и цивилне управе Трећег Рајха. Оно што је данас познато као Блед настало је када су села Град, Млино, Речица, Загорице и Желече због економије и туризма утопила у градић. Званично Блед добија стаус града 1960.[1]
Туризам [уреди]
Блед је познат по свом језеру, по острву које се налази на сред острва и по свом замку.
Градић је такође познат по словеначкој врсте кремпите под називом сл. kremna rezina или сл. keremšnita.
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- http://www.bled.si/
- http://www.kam.si/zanimivosti/anekdota_o_babjem_zobu_na_jelovici.html
- http://www.julijske-alpe.com
- http://kraji.eu/slovenija/bled/slo
Ајдовшчина | Блед | Бовец | Брежице | Цеље | Церкница | Чрномељ | Домжале | Дравоград | Горња Радгона | Гросупље | Храстник | Идрија | Илирска Бистрица | Изола | Јесенице | Камник | Кочевје | Копар | Костањевица на Крки | Крањ | Кршко | Лашко | Лендава | Литија | Логатец | Љубљана | Љутомер | Марибор | Медводе | Менгеш | Метлика | Межица | Мурска Собота | Нова Горица | Ново Место | Ормож | Пиран | Постојна | Преваље | Птуј | Радече | Радовљица | Равне на Корошкем | Рибница | Рогашка Слатина | Руше | Севница | Сежана | Словенска Бистрица | Словењ Градец | Словенске Коњице | Шемпетер при Горици | Шентјур | Шкофја Лока | Шоштањ | Толмин | Трбовље | Требње | Тржич | Велење | Вишња Гора | Врхника | Загорје об Сави | Жалец | Железники | Жири