Блокада Дубровника

Из Википедије, слободне енциклопедије

Блокада Дубровника назив је за војну операцију која се одвијала од Превлаке и Конавала на истоку бојишта и града Дубровника, до Дубровачког приморја на западу бојишта. Комбиноване снаге ЈНА, ЈРМ и ЈРЗ, потпомогнуте припадницима ТО Црне Горе, Источне Херцеговине и српским добровољцима извеле су војне опеарације блокаде Дубровника. Ратне операције око Дубровника и његове околине трајале су од првих напада ЈНА на подручје Превлаке и Конавала 1. октобра 1991, до деблокаде Дубровника 26. маја 1992. године. Циљ ЈНА је био што веће везање паравојних снага на јужном бојишту на једном уском простору.

Увод[уреди]

Дубровник је град смештен на крајњем југу Хрватске са добро очуваним градским језгром који је уврштен у попис УНЕСКО-ве Светске баштине. Познат је као туристичко место, због чега је седамдесетих година 20. века био демилитаризован, јер се сматрало да војницима и војсци није место у једном туристичком граду. Ради тога је по проглашењу независности Хрватске 1991. године, био један од ретких градова који није имао војнике ЈНА, те је зато био поштеђен разарања током борби за касарне. Наоружање ТО Дубровника било је остављено у војним складиштима Дужи код Требиња у суседној БиХ под контролом ЈНА, па су малобројни грађани Дубровника уочи самог почетка сукоба били готово ненаоружани.

БиХ и Црна Гора су 1991. године још увек били део СФРЈ тако да је Дубровник и цела дубровачка општина била физички одвојена од Хрватске, а на појединим местима је удаљеност од границе са суседном БиХ и обалске линије била мања од двеста метара што је још више отежавало хрватску одбрану града.

Овакав положај Дубровника ишао је на руку ЈНА, па ће цело копнено подручје општине бити потпуно освојено. У таквој ситуацији у случају напада ЈНА из суседних република, помоћ Дубровнику је могла долазити искључиво морским путем.

Почетак борбе[уреди]

Летак са позивом на предају

Октобра 1991. године, након вишедневних провокација снага ЈНА према положајима хрватске полиције на граници са Црном Гором, ТО и добровољачке формације из правца Херцег Новог прешле су границу на Дебелом брегу и кренуле у поход на шире дубровачко подручје. Истовремено су снаге ЈНА и ТО Требиња и источне Херцеговине, преласком границе код Бргата, извршиле напад на село Бргат и северни део подручја општине и село Осојник на северозападу, а део снага ЈНА, ТО Црне Горе и источне Херцеговине је кренуо према босанско-херцеговачком селу Равно, насељено углавном Хрватима и селу Ћепикуће у западном делу дубровачке општине. Истог дана авиони ЈРВ су извршили бомбардовање одашиљача ХРТ на брду Срђ изнад самог Дубровника. Иако знатно јача у људству и техници, војска није напредовала очекиваним темпом, па су борбе у Конавлима трајале петнаест дана. Српска војска је редом освајала: Превлаку, Груду, Чилипе, Звековицу и Цавтат. Хрватске снаге су полако потискиване у правцу дубровачке Жупе, а ЈНА је полако заузимала жупска места и насеља. На северном делу општине, код места Бргат, хрватске снаге су пружале жестоки отпор, па је ЈНА била присиљена заузети Жупу дубровачку и избити до места Дубац, чиме би хрвате Бргата довели у неповољни положај и присилили на повлачење. Повлачењем Хрвата из Бргата, отворен је пут ЈНА до самог источног улаза у град Дубровник. Истовремено је ЈНА напредовала и на подручју Осојника, а падом Осојника избија на Јадрански туристички пут у Старој Мокошици, потом заузима Мокошницу и остала места дубровачке Ријеке и долази до места Сустјепан, 2 km удаљен од западног улаза у Дубровник, где су хрватске војне снаге успеле одбити све нападе и утврдити се.

Блокада[уреди]

Блокада Дубровника није прошла незапажено, па су ускоро у град стигли посматрачи међународне заједнице, који су у неколико наврата посредовали у успостављању примирја. У опкољеном граду, који је био без електричне енергије и воде, у заточеништву се нашло око 70.000 становника и избеглица из Дубровачког приморја, Ријеке дубровачке, Жупе и Конавала. Хрвати су се утврдили на положајима: Сустјепан, Нунцијата, Јадрански туристички пут, тврђава Империјал на брду Срђ и хотел Белведере, а малобројни минобацачи су распоређени у кампу Солитудо на Бабином куку и парку Градац на Илијиној Главици. Милан Милишић, песник српског порекла, прва је жртва напада на Дубровник, погинуо је у свом стану 5. октобра 1991. године. Упркос међународним реакцијама, гранатирање Дубровника и пешадијски напади на најистуренија места настављени су истим интензитетом, а 6. децембра 1991. године извршен је најжешћи напад током којег је гранатирано и уже градско језгро. Хрватска ратна морнарица и обалска артиљерија успешно су одбијали нападе ЈРМ дуж Далмације, након чега се ЈРМ повукла у Црногорске морнаричке луке смештене у заливу Бока которске. Једина веза Дубровника са светом одржавана је брзим глисерима првог морнаричког одреда РХ. Глисерима је допремана храна, лекови и наоружање.

Завршне операције[уреди]

Након притиска међународне заједнице и почетка акције за деблокаду Дубровника, ЈНА и остала војска напуштају северозападни део дубровачке општине и премештају се унутар граница БиХ, заузимајући све доминантне коте и висове у непосредној близини хрватске границе. Заузимањем тих кота и висова, поготову Голубовог камена, ЈНА је задржала велику предност у односу на хрватску војску и контролу над Јадранским туристичким путем. Већи део регуларне војске ЈНА се повлачи из дубровачког залеђа, али се изузетно добро наоружани припадници ТО источне Херцеговине укопавају и утврђују своје положаје. За хрватског заповедника Јужног бојишта постављен је генерал Јанко Бобетко који је кренуо са акцијама чишћења дубровачког залеђа и потпуне деблокаде ширег подручја око Дубровника. Током хрватске операције Чагаљ, којој је циљ био ослободити источне делове Херцеговине, снаге ХВО и ХВ су избиле у подручје Попова поља чиме су створиле предуслове за даље акције чишћења дубровачког залеђа. Операција Тигар Хрватска војска је хтела завладати западним и северним делом дубровачког залеђа и потиснути српску војску са Голубовог камена и на тај начин успоставити промет Јадранском туристичком путу. Операција је започела 4. јула 1992. године, а завршила се крајем истог месеца хрватским успехом. Последња операција Хрватске војске у дубровачком залеђу била је Операција Влаштица којој је био циљ заузети доминантну, 915 метара високу коту, са које су ЈНА имале контролу над ширим подручјем Дубровника. Са Влаштице је ЈНА вршила навођења артиљеријске ватре. Акција је започела 22. октобра 1992. године а окончана је неколико дана после заузимањем Влаштице, Илијиног врха, Бувавца и избијањем на потезу Срњак–Орах–Бобовиште-кота Градина, где је ХВ прешла у активну одбрану и на тим положајима остала до јануара 1996. године.

Последице[уреди]

Град и већи део дубровачке општине претрпели су огромне материјалне штете. У самом дубровнику уништени су многи споменици културе нулте категорије. Један број кућа у селима је опљачкан и запаљен. Опљачкана је и дубровачка ваздушна лука у Чилипима. Штета од разарања је данас готово у потпуности санирана, а Црна Гора се обавезала да ће исплатити део ратних разарања.

Спољашње везе[уреди]