Блоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Блоп на спектрограму.
Блоп на спектрограму.

Блоп (енгл. Bloop) је име дато ултра-ниским фреквенцијама и изузетно моћном звуку снимљеном подводним детекторима који су у власништву Националне управе за океане и атносферу, 1997..

Анализа[уреди]

Детектори су на дно океана постављени како би пратиле одређене феномене. Првенствено се користи за снимање подморске сеизмичности, а такође и за праћење морских животиња.[1]

Према опису, фреквенција брзо расте и траје око 1. минуту. Био је довољно гласан да се чује и на више сензора. Не верује се да је овај звук направио човек, бомба или подморница, а нити геолошки догађаји попут вулкана и земљотреса. Аудио профил не личи да је од живог бића. Ово је мистерија зато што је неколико пута гласније од најгласније снимљене животиње, плавог кита.[2][3][4]

Мегалодон[уреди]

Неки људи мисле да је овај звук направио Мегалодон, праисторијска ајкула која је изумрла пре око 1.500.000 година. Нема доказа да је иједан примерак ове врсте преживео.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ pmel1>„Acoustics Monitoring Program - Icequakes (Bloop)“. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov Приступљено 17. 11. 2012.. 
  2. ^ „Tuning in to a deep sea monster“. CNN. 13. 6. 2002. Приступљено 6. 1. 2010.. 
  3. ^ „Spectrograms - VENTS program“. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov Приступљено 6. 1. 2010.. 
  4. ^ David Wolman (15. 6. 2002.). „Calls from the deep“. New Scientist Приступљено 16. 1. 2012.. 
  5. ^ http://wiki.answers.com/Q/Is_there_any_proof_of_megalodon_still_living_today

Спољашње везе[уреди]