Blue Öyster Cult

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Блу ојстер калт)
Blue Öyster Cult
Музички рад
Активни период1967—данас
Место оснивањаЛонг Ајленд, Њујорк, Сједињене Америчке ДржавеСАД
Жанррок, хард рок, хеви метал, прогресивни рок, психоделични рок
Издавачка кућаColumbia Records, CMC International
Чланови
Садашњи члановиЕрик Блум
Доналд „Бак Дарма“ Розер
Ален Ланир
Џо Бушард
Алберт Бушард
Остало
Веб-сајтblueoystercult.com

Blue Öyster Cult (транскр. Блу ојстер калт) америчка је рок и хард рок група основана 1967. У почетку је група фигурирала као прогресивни рок бенд. Након неколико успешних албума објављених 70-их година, популарност групе је почела да опада пред најездом нових и амбициозних хеви метал група. Група је позната по хитовима као што су: „(Don't Fear) The Reaper“, „Burnin' for You“, „Godzilla“, „Cities on Flame with Rock and Roll“, „Veteran of the Psychic Wars“, „Astronomy“, „This Ain't the Summer of Love“. Албуми бенда продати су широм света у преко 24 000 000 примерака, од чега 7 000 000 у САД.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Почеци групе сежу у касне 60-године и везани су за Лонг Ајленд (Њујорк). Бубњар Алберт Бушард и гитариста Бак Дарма су у то време заједно студирали на колеџу -{Clarkson-} и свирали у групи Disciples. Бушард је такође био члан групе The Lost and Found, где је упознао Ерика Блума, будућег певача и гитаристу групе „Блу ојстер калт“. Током једног боравка у Чикаго, Бушард је упознао песникињу, уметницу и будућу панк певачицу Пети Смит. У међувремену, Бак Дарма се спријатељио са Сендијем Перлманом, уредником у то време утицајног рок часописа Crawdaddy те са Ричардом Мелцером. По повратку из Чикага, Бушард је оформио бенд Soft White Underbelly. Перлман и Мелцер су фигурирали као продуценти и менаџери групе, те као текстописци и композитори.

Седамдесете[уреди | уреди извор]

У групу су убрзо дошли клавијатуриста Ален Ланир, певач и гитариста Ерик Блум и Бушардов млађи брат Џо као басиста. Лоше критике након првог њујоршког концерта на отвореном натерале су чланове групе да почну трагати за новим именом, па је бенд назван „Оаксака“, а потом „Сток фор рест“. Снимили су и један албум за издавачку кућу Elektra Records, али тај албум никада није био објављен. Крајем 1970. потписали су уговор са кућом Columbia Records, што се касније испоставило као добар потез. Дебитантски албум под називом Blue Öyster Cultобјављен је 1972, након чега је и назив групе промењен у Блу ојстер калт. Већину песама на албуму написали су Перлман и Мелцер. Перлман је радио као копродуцент са Мури Крагменом. Овај тим иза сцене је остао непромењен више од једне деценије. У овом периоду усвојен је и лого бенда, црни симбол Кроноса или Сатурна на белој површини. Таква митолошки базирана иконографија ће бити копирана од стране великог броја будућих хеви метал бендова. Бенд је наступао на концертима као предгрупа Алис Купера ране 1970. године. У времену између турнеја, бедн је снимио један број албума, Tyranny and Mutation и Secret Treaties. Уживо снимак On Your Feet or On Your Knees објављен је фебруара 1975. године. Албум из 1976. године, Agents of Fortune, садржи наизглед злонамерне поруке, у песми „(Don't Fear) The Reaper“. Ову песму неки критичари су прогласили као самоубилачку поруку. Ипак, до јесени 1976. године албум је продат у више од милион копија, и задржавао се на топ-листама у периоду од 35 недеља. Бенд је пратио успех албума Agents of Fortune који се проширио и на албум Spectres, издат касне 1970. године. Песма коју је написао Розер, „Godzilla“, постала је светски хит. Током турнеје за снимљене албуме бенд је пратио и толико јак ласерски шоу и спектакл на наступима да су се појавиле приче како су неки фанови ослепели на њиховим концертима. Та технологија је коштала близу половине милиона долара, а неке концертне арене нису дозвољавале инсталације ласерске опреме. Бенд је касније одустао од ласерске технологије. Убрзо је изашао још један албум уживо, Some Enchanted Evening, након чега је бенд отпутовао у Калифорнију, на снимање новог студијског албума. Албум Mirrors, издат јуна 1979. године, био је први албум који нису продуцирали Перлман и Крегман. Бенд је наступао са Блек Сабатом неколико пута у турнеји под називом „Black and Blue-“ (црно и плаво), када је настао концертни филм под називом „Burnin' for You“.

Осамдесете[уреди | уреди извор]

Након овога, ствари су почеле да иду низбрдном путањом. Бубњар Алберт Бушард се није појавио на турнетији по Енглеској; заменио га је Рик Дауни. Већина концерата снимљено је за нови албум уживо, Extraterrestrial Live, објављен 1982. године, као и The Revolution by Night, октобра 1983. године. Рик је напустио бенд 1985. године након чега су уследиле нове промене унутар бенда. У доба снимања албума Club Ninja, 1986. године, бенд су напустили и Џо Бушард и Ален Ланир. Албум Imaginos, издат 1988. године би требало да буде последњи студијски албум. Тема албума истражује идеју да су тзв. тајанствене снаге изазвале Први светски рат. Овај албум ће на крају бито означен од мноштва фанова као соло пројекат Алберта Бушарда. Бушард се на кратко вратио постави бенда током 1985. године, као и Ален Ланир на трајно следеће године. Али оригинални бубњар је поново прекинуо односе са бившим члановима бенда, као и дугогодишњим продуцентом Перлманом. Претпоставља се да постоји веза између теме са албума Imaginos и радова писца научне фантастике из раног 20. века (Хауард Филипс Ловкрафт), као и веза са хорор писцем Стивеном Кингом. Када је Кинг покушао да добије дозволу за коришћење песме „(Don't Fear) The Reaper“ за музичку тему његове мини-серије „The Stand“, уговорни спор резултовао је албумом Cult Classic из 1994. године, који је био компилација прерађених хитова бенда. Промене у саставу бенда средином осамдесетих година резултовале су дуго нерешеним уговорним проблемима са издавачком кућом. Током деведесетих година бенд је готово непрекидно имао турнеје за пуних 11 година.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Због свог јединственог звука и разноврсности, Блу Ојстер Калт је имао утицај на мноштво модерних бендова који су развили пуно жанрова, и они су често виђени као пионири неколико различитих стилова рок музике која је обележила осамдесете и деведесете године. Многи хеви метал бедови су цитирали Блу Ојстер Калт као примарни утицај. Бендови Металика и Ајст Ерт су прерађивали њихове песме у студијским издањима, као и на концертним наступима. Песма „(Don't Fear) The Reaper“ је такође била прерађивана од стране мноштва бендова као што су Еванесенс, Гу Гу Долс, Бјутифул Саут, Вилко и ХИМ.

Оригинална постава[уреди | уреди извор]

Бивши чланови[уреди | уреди извор]

Бас[уреди | уреди извор]

Бубњеви[уреди | уреди извор]

Клавијатуре[уреди | уреди извор]

Гитара[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Назив Година US US Mainstream Rock UK
Студијски албуми
Blue Öyster Cult 1972 172 - -
Tyranny and Mutation 1973 122 - -
Secret Treaties 1974 53 - -
Agents of Fortune 1976 29 - 26
Spectres 1977 43 - 60
Mirrors 1979 44 - 46
Cultösaurus Erectus 1980 34 - 12
Fire of Unknown Origin 1981 24 - 29
The Revölution by Night 1983 93 - 95
Club Ninja 1986 63 - -
Imaginos 1988 122 - -
Heaven Forbid 1998 - - -
Curse of the Hidden Mirror 2001 - - -
St. Cecilia: The Elektra Recordings (1970. као Stalk-Forrest Group) 2001 - - -
Концертни албуми
On Your Feet or on Your Knees 1975 22 - -
Some Enchanted Evening 1978 44 - 18
Extraterrestrial Live 1982 29 - 39
Live 1976 1994 - - -
A Long Day's Night 2002 - - -
Музика у филмовима
Хеви метал 1981 - - -
Bad Channels 1992 - - -
"Камено доба" 1994 - - -
"Ноћ вештица" 1978 - - -
Музика у видео-играма
Ripper 1996 - - -
Guitar Hero 2005 - - -
Prey 2006 - - -
True Crime: New York City 2006 - - -
Guitar Hero III: Legends of Rock 2007 - - -
Rock Band 2007 - - -
Shaun White Snowboarding 2008 - - -
Guitar Hero: Smash Hits 2009 - - -
Компилације
Career of Evil: The Metal Years 1990 - - -
On Flame with Rock and Roll 1990 - - -
Workshop of the Telescopes (сет од 2 DVD-а) 1995 - - -
Super Hits 1998 - - -
Don't Fear the Reaper: The Best of Blue Öyster Cult 2000 - - -
The Essential Blue Öyster Cult 2003 - - -
Синглови на топ-листама
"(Don't Fear) The Reaper" 1976 12 - 16
"In Thee" 1979 74 - -
"Burnin' for You" 1981 40 1 -
"Joan Crawford" 1981 - 49 -
"Roadhouse Blues" 1982 - 24 -
"Shooting Shark" 1983 83 16 -
"Take Me Away" 1983 - 11 -
"Dancin' In The Ruins" 1986 - 9[1] -
"Astronomy" 1988 - 12 -

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]