Боб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Боб (вишезначна одредница).

Боб је зимски спорт у ком се такмичари покушавају у што краћем времену спустити по договореној залеђеној стази у специјалним аеродинамичним санкама, које се такође називају боб. Боб је стандардни спорт на Зимским олимпијским играма од 1924. године.

Историја[уреди]

Традиционални боб четверосед око 1910. године у Давосу, Швајцарска

Боб као спорт је први пут приказан у Швајцарској, крајем 19. века. Прва такмичења су се државала на залеђеним путевима. У почетку су се такмичила 5-6 чланова посаде у једном бобу, да би касније биле прописане две дисциплине: боб четверосед и боб двосед.

1923. године је основана Међународна боб федерација или краће ФИБТ (скраћеница од француског назива Fédération Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing). Већ на Зимске олимпијске игре 1924. уврштена је дисциплина боба четвероседа, а на ЗОИ 1932. и дисциплина двоседа, и то само за мушкарце. Те две дисциплине су биле у програму свих Игара од тада, осим на ЗОИ 1960. када је боб био привремено ван програма. Жене су се у олимпијска такмичења укључиле у дисицплини двосед на ЗОИ 2002..

Осим на Зимским олимпијским играма такмичења у бобу се одржавају кроз Светска и Европска првенства, као и Светски куп. Најуспешније нације у боб такмичењима су Швајцарска, Немачка, и Канада, а добре представнике повремено имају и Италија, Русија, САД и Аустрија.

Дисциплине[уреди]

Боб четверосед у фази старта

Постоје две дисциплине боба: четверосед и двосед. Док се мушкарци такмиче у обе дисциплине, жене се такмиче само у двоседу. За сваку дисциплину су строго прописане димензије боба:

  • максимална дужина боба од 3,8 m (четверосед) односно 2,7 m (двосед)
  • максимална тежина укључујући посаду 630 kg (четверосед) односно 390 kg (двосед) и 340 kg (женски двосед)

Да би постигли дозвољену максималну тежину посада сме у боб додати одговарајући број металних тегова. Разлог је наравно тај што тежи боб постиже већу брзину спуштајући се стазом. Пре увођења правила о максималној тежини у бобу су у правилу наступали тежи такмичари.

Посада се састоји од пилота, кочничара и у случају четвероседа још два члана посаде. За успешан наступ потребна је снага и брзина посаде приликом иницијалног гурања боба, и касније уметност пилота који треба на стази пронаћи оптималну путању и у што краћем времену проћи стазу пазећи при томе да се не догоди превртање или излетање из стазе. Кочничар зауставља боб након проласка кроз циљ, док кочење на самој стази није дозвољено.

Познате боб стазе[уреди]

Боб стаза је идеално дужине од 1.200 до 1.300 метара, уз 15-так кривина. На већини стаза се постижу брзине и до 130 km/h. Данас је у свету у погону свега 13 лиценцираних боб стаза:

Боб двосед
Држава Град Дужина (m) Пад (m) Максимални
нагиб (%)
Број кривина
Застава Аустрије Аустрија Иглс 1.220 98,10 14 14
Застава Канаде Канада Калгари 1.475 121,2 15 14
Застава Француске Француска La Plagne 1.507,5 124,5 14,5 19
Застава Немачке Немачка Алтенберг 1.413 122,22 15 17
Кенигсе 1.250 117  ? 12
Винтерверг 1.325 110 14,5 14
Застава Италије Италија Цесана 1.435 117 9,2* 19
Кортина д'Ампецо 1.350 120,45 16 11
Застава Јапана Јапан Нагано 1.762,3 112,5 15 13
Застава Норвешке Норвешка Лилехамер 1.365 114,3 15 16
Застава Швајцарске Швајцарска Сент Мориц 1.722 129 15 13
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид 1.455 107  ? 20
Солт Лејк Сити 1.340 103,9  ? 15
* Просечни нагиб

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]