Бобица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плод шимширике је отрован

Бобица је тип простог затвореног плода. Припада сочним плодовима јер је перикарп у целини сочан, мада је код неких врста тврђи или чак одрвењен.[1]

Примери[уреди]

Најтипичнију бобицу имају шимширика и винова лоза. Код њих су ендокарп и мезокарп сочни, док је егзокарп у виду заштитне кожице. Код поморанџе и лимуна егзокарп је веома чврст и садржи жлезде, док се ендокарп развија у виду кесастих проширења испуњених сочним супстанцама. Карпеле се у унутрашњости плода деле на већи број комора, који код поморанџе износи десет. У свакој од њих има по два семена заметка, од којих се само од једног ствара семе, док други абортира. Код врста из породице Cucurbitaceae кору чине срасли егзокарп и цветна ложа, а меснати део настаје од мезокарпа и ендокарпа. Код нара и рибизле сочни део плода настаје из ћелија интегумената, а код кактуса бобица настаје од фуникулуса.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.