Боб (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боб
Боб у цвету
Боб у цвету
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fabales
породица: Fabaceae
род: Vicia
врста: V. faba
Биномијална номенклатура
Vicia faba
L.
Синоними:

Faba sativa Moench.

Екологија таксона

Боб (Vicia faba) је једногодиишња биљка из породице махунарки (Fabaceae), крупних семена која се користе у исхрани попут пасуља.

Опис[уреди]

Боб је једногодишња биљка неразгранатих, шупљих, четвртастих усправних стабљика, висока до 1 м. Листови су меснати, плавичастозелени са лисном дршком која се продужава у зашиљени врх на коме су 2–3 пара седећих јајастих листића. Залисци су крупни и срцасти. Цвасти су са 2–4 крупна лептираста бела и миришљава цвета. Махуне су у почетку усправне касније висеће. На попречном пресеку су округле, дугачке од 8 до 12 цм и око 1–2 цм широке. Младе су зелене и зељасте, а зреле тамномрке, кожасте. Махуна је изнутра преграђена попречним зидовима, садржи 2–5 пасуљастих до 3 цм великих семена.

Станиште[уреди]

Боб је редак усев који се гаји на влажним местима, на богатом земљишту. Сеје се у другој половини марта. Убирање зрна се обавља када већина махуна сазри – поцрни.

Распрострањење[уреди]

Преко 100 варијетета боба се гаји у Старом свету. У Северној Америци и Канади боб се релативно мало гаји.

Употреба[уреди]

Боб се користи као поврће. У исхрани се користе младе махуне или семена, богата хранљивим материјама. 100 грама зрелог сировог семена садржи преко 25 грама протеина, угљене хидрате, влакна и минерале.

Историја[уреди]

Ова махунарка је била гајена још у касном неолиту, вероватно прво у Алжиру или у југозападној Азији, касније – у гвозденом добу већ је раширена широм Европе. Боб је био једна од најважнијих намирница медитеранске цивилизације, посебно Старих Грка и Римљана. Пре него што је пасуљ донесен из Америке у Европу, (пре XVI, XVII века) варива (слична оним која се данас праве од пасуља), припремана су од боба. Данас се боб највише узгаја у Кини и Етиопији а код нас се гаји и користи ретко, углавном у Источној Србији.

Здравствени аспект[уреди]

Полен и сирово семе боба садрже алкалоиде (вицин) који могу да изазову хемолитичку анемију код особа која имају наследни поремећај метаболизма еритроцита - мањак ензима глукозо - 6 фосфат дехидрогеназе. Ово стање познато је као '''фавизам''' и често се јавља у подручјима захваћеним маларијом. Хемолиза еритроцита индукована фавизмом делује неповољно на развој изазивача маларије Plasmodium falcipacrum, па у извесном смислу представља заштиту од ове болести.

Боб је богат аминокиселином Л-допа, која је претеча допамина па се препоручује код оболелих од паркинсонизма, јер њихов организам слабо производи допамин.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Боб (биљка)