Богдан Богдановић

Друга значења су пописана у чланку Богдан Богдановић (вишезначна одредница).

Богдан Богдановић
Богдан Богдановић
Општи подаци
Датум рођења	20. август 1922.
Место рођења	Београд (Краљевина СХС)
Датум смрти	18. јун 2010.
Место смрти	Беч (Аустрија)
Рад

Богдан Богдановић (Београд, 20. август 1922. — Беч, 18. јун 2010.) је био архитекта, градитељ, уметник и филозоф, професор Београдског универзитета од 1973. године, градоначелник Београда од 1982. до 1986. Познат је по својим смелим идејама. Значајан је неимар меморијалне архитектуре, спомен-обележја подигнутих у другој половини двадесетог века, жртвама фашизма у Другом светском рату, широм СФР Југославије. Најзначајнији споменици Богдана Богдановића налазе се у Београду, Јасеновцу, Гаравицама, Прилепу, Мостару и Крушевцу.

Значај

Спомен обиљежје „Камени цвет“ у Јасеновцу, дело проф. арх. Богдана Богдановића

Споменик палим борцима револуције, Власотинце

Споменик палим борцима НОБ-а, Прилеп

Споменик српским и албанским палим борцима НОБ-а, Косовска Митровица

Појава Богдан Богдановића на архитектонској сцени Србије је подједнако значајна за архитектуру и за скулптуру. Он уноси у скулптуру архитектуралност, која замењује преовлађујућу фигуративност. Такође, композиција архитектонског комплекса код њега постаје значајнија од композиције самог споменика. Његови споменици извиру из самог пејзажа и представљају архитектонску целину са природом и окружењем у којем се налазе.

Богдановић је индивидуалиста, окренут ванвременским историјским узорима. Оно што је несумњиво и неспорно је да је Богдановић један од најколосалнијих аутора са ових простора, да су његова дела безвремена, односно, свевремена, да су настала не под утицајем тренда или стила, већ из дубине ауторове креативне личности.

Богдановић је такође веома значајан као писац. Његово дело на том пољу представља га као изузетног есејисту, аналитичара али и као приповедача. Значајни су његови бројни радови од међународног значаја о градовима и архитектури са митологистичким и симболистичким погледима и о „људској унутрашњој архитектури“. Написао је 25 књига и писао текстове које у последње време објављује у разним часописима као „El Pais“ и „Die Zeit“ из области архитектуре и урбанизма. Његове књиге су стилски и жанровски веома различите, али имају једно заједничко у себи: огроман набој духа, концентрацију енергије коју носе собом и преносе је на читаоце. Богдановић је интензивно писао, али је своје књиге издавао изван граница Србије, у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Чешкој.

Иако је био један од културних стожера српске архитектуре и културе уопште, Богдановић је, као и његови велики претходници, у својој каријери имао непрестане успоне и падове. Он је био бојкотован од својих колега професора на факултету, чак је био и „искључен“ са места предавача на Архитектонском факултету у Београду. У револту је напустио чланство у Српској академији наука и уметности. У периоду ратних превирања, држава му је одузела објекте у којима је водио Летњу школу архитектуре у Малом Поповићу. Недуго затим био је приморан и да напусти земљу, након чега се, резигниран, настанио у Бечу као политички емигрант.

Основао је Сеоску школу за филозофију архитектуре у Малом Поповићу, надомак Београда, од милоште названу „Мистрија под орахом“. Зелена кутија“ је књига - кутија са цедуљицама, белешкама из његовог живота, после сукоба са Слободаном Милошевићем.

Живео је са својом супругом у егзилу у Бечу од 1993. године, а од владе Аустрије је добио награду за животно дело.

Остварења

Нека од Богдановићевих најзначајнијих архитектонских остварења су:

• Споменик Јеврејским жртвама фашизма, Београд 1951-1952.
• Стамбено насеље Хисротехничког института, Авала, Београд, 1952-1953.
• Спомен-гробље жртвама фашизма, Сремска Митровица, 1959-1960.
• Партизанско спомен-гробље, Мостар 1959-1965.
• Спомен парк Слободиште, Крушевац, 1960-1965.
• Споменик српским и албанским партизанима палима у НОБ-у, Косовска Митровица, 1960-1973.
• Споменик палим борцима НОБ-а, Прилеп, 1961.
• Споменик палим борцима у ослободилачким ратовима 1803-1814, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945, Књажевац, 1961-1971.
• Споменик Камени цвет, Јасеновац, 1966.
• Спомен комплекс Палим борцима Револуције, Штип, 1969-1974.
• Спомен парк Гаравице, pored Бихаћa, 1969-1981.
• Спомен подручје и маузолеј палих бораца, Чачак, 1970-1980.
• Групни кенотафи палих бораца, Бела Црква, 1971.
• Групни кенотафи жртава фашизма, Травник, 1971-1975.
• Спомен-парк Револуције, Лесковац, 1971.
• Споменик слободе, Иванград, 1972-1977.
• Споменик палим борцима за слободу, Власотинце, 1973-1975.
• Адонисов олтар, Лабин, 1974.
• Спомен-парк Дудик, Вуковар, 1978-1980.
• Спомен парк палих бораца НОБ-а, учесника Попинске борбе, Штулац, Врњачка Бања, 1979-1981.
• Спомен-парк Дудик, Вуковар, 1978-1980.

Најзначајнија дела

На српском језику

• Мали урбанизам
• Залудна мистрија
• Урбанистичке митологеме
• Урбс и Логос
• Уклети неимар
• Књига капитела
• Зелена кутија
• Срећа у граду

На немачком језику

• Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg 1993, ISBN 3-85129-090-9
• Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/2002, ISBN 3-552-04846-4
• Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg 1997,ISBN 3-85129-201-4
• Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne 2002, ISBN 3-552-05178-3
• Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne 2007, ISBN 3-552-05394-8

Литаратура

1. Српска породична енциклопедија, Народна књига, Политика,2006.
2. Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.

Спољашње везе

• „Глас Јавности“: „Ко је све био градоначелник југословенске престонице од 1944. године до данас“
• Vom Glück in den Städten, Beitrag des Deutschlandfunks vom 5. Juli 2002 zur Veröffentlichung des gleichnamigen Buchs mit biografischen Angaben
• Architekt einer idealen Stadt, Autorenporträt aus dem Jahr 2000 auf www.fruehjahrsbuchwoche.de
• Биографија на сајту САНУ
• Биографија Богдана Богдановића
• Преминуо Богдан Богдановић („Политика“, 19. јун 2010)
• Градитељ са магичним шестаром („Политика“, 20. јун 2010)
• Ватра Богдана Богдановића („Политика“, 19. фебруар 2011)

претходник Живорад Ковачевић

Председник Скупштине града Београда 1982. - 1986.

следбеник Александар Бакочевић