Богдан Богдановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Богдан Богдановић (вишезначна одредница).
Богдан Богдановић

Богдан Богдановић
Богдан Богдановић

Општи подаци
Датум рођења 20. август 1922.
Место рођења Београд (Краљевина СХС)
Датум смрти 18. јун 2010.
Место смрти Беч (Аустрија)
Рад

Богдан Богдановић (Београд, 20. август 1922. — Беч, 18. јун 2010) је био архитекта[1], градитељ[1], уметник и филозоф[1], професор[2] Београдског универзитета од 1973. године, градоначелник Београда од 1982. до 1986.[3] Познат је по својим смелим идејама. Значајан је неимар меморијалне архитектуре[2], спомен-обележја подигнутих у другој половини двадесетог века, жртвама фашизма у Другом светском рату, широм СФР Југославије. Најзначајнији споменици Богдана Богдановића налазе се у Београду[1], Јасеновцу, Гаравицама[4], Прилепу, Мостару и Крушевцу.

Значај[уреди]

Спомен обиљежје „Камени цвет“ у Јасеновцу, дело проф. арх. Богдана Богдановића
Споменик палим борцима револуције, Власотинце
Споменик српским и албанским палим борцима НОБ-а, Косовска Митровица

Појава Богдан Богдановића на архитектонској сцени Србије је подједнако значајна за архитектуру и за скулптуру. Он уноси у скулптуру архитектуралност, која замењује преовлађујућу фигуративност. Такође, композиција архитектонског комплекса код њега постаје значајнија од композиције самог споменика. Његови споменици извиру из самог пејзажа и представљају архитектонску целину са природом и окружењем у којем се налазе.

Богдановић је индивидуалиста, окренут ванвременским историјским узорима. Оно што је несумњиво и неспорно је да је Богдановић један од најколосалнијих аутора са ових простора, да су његова дела безвремена, односно, свевремена, да су настала не под утицајем тренда или стила, већ из дубине ауторове креативне личности.

Богдановић је такође веома значајан као писац.[5] Његово дело на том пољу представља га као изузетног есејисту, аналитичара али и као приповедача.[3] Значајни су његови бројни радови од међународног значаја о градовима и архитектури са митологистичким и симболистичким погледима и о „људској унутрашњој архитектури“. Написао је 25 књига и писао текстове које у последње време објављује у разним часописима као „El Pais“ и „Die Zeit“ из области архитектуре и урбанизма. Његове књиге су стилски и жанровски веома различите, али имају једно заједничко у себи: огроман набој духа, концентрацију енергије коју носе собом и преносе је на читаоце. Богдановић је интензивно писао, али је своје књиге издавао изван граница Србије, у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Чешкој.

Иако је био један од културних стожера српске архитектуре и културе уопште, Богдановић је, као и његови велики претходници, у својој каријери имао непрестане успоне и падове. Он је био бојкотован од својих колега професора на факултету, чак је био и „искључен“ са места предавача на Архитектонском факултету у Београду. У револту је напустио чланство у Српској академији наука и уметности. У периоду ратних превирања, држава му је одузела објекте у којима је водио Летњу школу архитектуре у Малом Поповићу. Недуго затим био је приморан и да напусти земљу, након чега се, резигниран, настанио у Бечу као политички емигрант.

Основао је Сеоску школу за филозофију архитектуре у Малом Поповићу, надомак Београда, од милоште названу „Мистрија под орахом“. Зелена кутија“ је књига - кутија са цедуљицама, белешкама из његовог живота, после сукоба са Слободаном Милошевићем.

Живео је са својом супругом у егзилу у Бечу од 1993. године, а од владе Аустрије је добио награду за животно дело.

Остварења[уреди]

Нека од Богдановићевих најзначајнијих архитектонских остварења су:[6]

Најзначајнија дела[уреди]

На српском језику[уреди]

  • Мали урбанизам
  • Залудна мистрија
  • Урбанистичке митологеме
  • Урбс и Логос
  • Уклети неимар
  • Књига капитела
  • Зелена кутија
  • Срећа у граду

На немачком језику[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  2. ^ а б Мала просветинаенцикл опедија, Београд, 1959.
  3. ^ а б , Српска породична енциклопедија,1Народна књига, Политика,2006.
  4. ^ Мала просветина енцикл опедија, Београд, 1959.
  5. ^ #Мала просветина енцикл опедија, Београд, 1959.
  6. ^ JUSP Jasenovac

Литаратура[уреди]

  1. Српска породична енциклопедија, Народна књига, Политика,2006.
  2. Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

претходник
Живорад Ковачевић
Председник Скупштине града Београда
1982—1986.
наследник
Александар Бакочевић