Богић Рисимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Богић Рисимовић Рисим
Лични подаци
Пуно имеБогић Рисимовић Рисим
Датум рођења(1926-03-14)14. март 1926.
Место рођењаЧачак, Краљевина СХС
Датум смрти7. октобар 1986.(1986-10-07) (60 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Богић Рисимовић Рисим (Чачак, 14. март 1926Београд, 7. октобар 1986) био је српски сликар.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Чачку је завршио основно и средње образовање. Високо школство је наставио на Академији ликовних уметности у Београду, где је 1949. године дипломирао у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића-Куна.

Поред сликарства бавио се филмском сценографијом, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију[1] и текстове о уметности. Био је професор цртања на Факултету примењених уметности у Београду. Излагао је на великом броју самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је неколико најважнијих награда за уметност и културу, као и друштвених признања. Рисимова дела инспирисана су у великој мери уметношћу крајпуташа.

Умро је 7. октобра 1986. у Београду.

Спомен збирка[уреди | уреди извор]

Пошто је његова породица Скупштини општине Чачак поклонила 40 слика, неколико стотина цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу са намером да то као целина буде основа за легат, збирка је формирана 1992. године. Стручни послови су поверени Уметничкој галерији „Надежда Петровић” која је у свом фонду већ поседовала 16 Рисимових слика, које са новодобијеним омогућавају доста добар преглед стваралаштва овог значајног српског сликара. За потребе чувања и излагања збирке реконструисана је стара кућа у Господар Јовановој 11, која се као изложбени простор под називом Галерија „Рисим” користи и за друге програме.

Слике и цртежи из збирке повремено се излажу не само у том простору него и у другим срединама.

Сценографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1960-е
1967. Jутро
1968. Поход
1968. Подне
1969. Крос контри
1970. Бициклисти
1994. Скерцо

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Плава линија”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 04. 02. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]