Црква Богородица Љевишка

Средњовековни споменици на Косову и Метохији Medieval Monuments in Kosovo*
Светска баштина Унеска
Високи Дечани Пећка патријаршија Богородица Љевишка Грачаница
Држава	Србија
Врста	културна
Критеријум	ii, iii, iv
Референца	724.
Регија†	Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис	2004.  (28. седница)
Додатни упис	2006.
Угроженост	2006-
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306—1307. на остацима катедрале из 11. века, која је такође основана на месту старије, ранохришћанске цркве. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.

Богородица Љевишка

Првобитна грађевина из 11. века била је тробродна базилика. Имала је три апсиде на истоку и припрату на западу, испред које се налазио трем. Преуређењем у 14. веку главни брод је претворен у петокуполну целину, а бочни бродови су преворени у амбулаторијум. Ово је идеја која је у византијској архитектури већ виђена у Цркви Солунских апостола: основа је у виду уписаног крста са пет купола, а око њега је са три стране широки брод. Уместо трема, саграђен је двоспратни егзонартекс (спољна припрата) са звоником. Од старе цркве преузети су бочни зидови. Средишња купола лежи на четири стуба, док су мале куполе постављене дијагонално. Црква је саграђена наизменичним редовима цигле и кречњака. Спољни изглед је оживљен двоструким и троструким прозорима и нишама. Обновом цркве су управљали мајстори Никола (архитектура) и Астрапа (живопис). О томе се зна по натпису у спољној припрати.

Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази свадбе у Кани, излечење слепца и Богородица са Христом чуварем. Преостале фреске су дело мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава, краљ Милутин).

За време турске власти, у 18. веку, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене, када је црква претворена у џамију. Фреске су поново откривене у периоду 1950—1952. Радови на њиховој рестаурацији трајали су до 1976. године.

Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију (1999), црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је запаљена 17. марта 2004. од стране албанских вандала.

Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњевековних споменика на Косову. За ову групу споменика се сматра да су угрожени.

Светска баштина

Ова црква се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом Средњовековни споменици на Косову и Метохији.

Галерија фресака

• 

  Фреска краља Милутина

• 
• 
• 
• 

  Симеон Мироточиви

• 

  Стефан Првовенчани

• 

  Свети Сава

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Црква Богородица Љевишка

• Информације, историја и фотографије цркве Богородице Љевишке (ен.)
• Реци нешто, Богородице Љевишка („Вечерње новости“, 29. март 2008.)
• Призрен, историја, књижевност, уметност, галерије, конкурси.
• Откуд Платон у цркви Богородице Љевишке („Православље“ бр 1056, 15. март 2011)

Задужбине, цркве и манастири које је подигао, обновио и обдарио краљ Стефан Урош II Милутин Немањић

Задужбине, у тадашњој Србији, које наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“ :
Богородица Љевишка (Призрен) • Грачаница (Приштина) • Богородица Тројеручица (Скопље) • Серава (код Скопља) • Свети Константин (Скопље) • Старо Нагоричино (код Куманова) • Краљева црква (Студеница) • Бањани (код Скопља) • Ораховица (код Прибоја) • Бањска (код Косовске Митровице)

Задужбине, ван тадашње Србије, које наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“ :
Хиландар (Света Гора) • Вазнесење Христово (Света Гора) • Продром (Цариград) • Свети Никола (Солун) • Свети Георгије (Солун) • Тресковац (код Прилепа) • Свети Георгије (код Кичева) • Света Катарина (Синај) • Краљева болница (Цариград)

Остале задужбине у тадашњој Србији:
Одигитрија (Мушутиште) • Свети Петар (Бијело Поље) • Свети Никола (код Скопља) • Свети Срђ (ушће Бојане) • Свети Јован (Свач)

Остале задужбине у ван тадашње Србије:
Свети Архангели (Јерусалим) • Света Тројица (Солун) • Свети Стефан (Синај) • Свети Никола (Бари)

Задужбине које му приписују народна предања:
Свети Стефан (код Призрена) • Тврдош (код Требиња) • Витовница (код Пожаревца) • Света Тројица (Скопска Црна Гора) • Вратна (код Неготина) • Манастирица (код Кладова)