Богосавац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Географија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Богосавац је насеље у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 1159 становника (према попису из 1991. било је 1219 становника). Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић. Након 2. светског рата основан је фудбалски клуб "Слога" који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру најмлађем хероју Церске битке.

Станислав Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Мештани села Богосавац, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен 5. августа 2011. године. У борбама код села Добрић, 5. августа 1914. године, погинуо је најмлађи јунак Церске Битке, ученик шестог разреда Друге београдске гимназије Станислав Сташко Сондермајер. "Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части", записао је о Сташку Сондермајеру његов професор Ибровац. Васпитаван у патриотском духу, син уваженог хирурга и санитетског пуковника, Романа Сондермајера и Станиславе Ђурић, имао је 16 година када је букнуо рат. Сташков старији брат је Тадија Сондермајер, познати српски пилот и ваздухопловни инжењер. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио. "Много су волели српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку", каже Станисављева снаха Загорка Сондермајер. Одређен да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника. Жене, сестре, мајке села Богосавац, изашле су на бојиште и нашле тело младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где и данас почива. У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту. Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији се део, по одобрењу породице објавио први пут на годишњицу Сташкове смрти 5. августа 2011. године: "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И са тобом заједно, ја сам волела Србију".


Богосавац
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Мачвански
Општина Шабац
Географски подаци
Географске
координате
44° 43′ 05" СГШ
19° 35′ 26" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 85 m
Становништво (2002)
број становника 1159
Остали подаци
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Богосавац

 Богосавац на мапи Србије


Координате: 44° 43′ 05" СГШ, 19° 35′ 26" ИГД

[уреди] Демографија

У насељу Богосавац живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,4 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 333 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1065 [1]
1953. 1187
1961. 1181
1971. 1146
1981. 1191
1991. 1219 1170
2002. 1227 1159
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.148 99,05%
Црногорци
  
2 0,17%
Хрвати
  
1 0,08%
Украјинци
  
1 0,08%
Словаци
  
1 0,08%
непознато
  
3 0,25%



[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе



Насељена места града Шапца

Бела Река • Богосавац • Бојић • Букор • Варна • Волујац • Горња Врањска • Грушић • Двориште • Десић • Добрић • Дреновац • Дуваниште • Жабар • Заблаће • Змињак • Јевремовац • Јеленча • Корман • Криваја • Липолист • Мајур • Мала Врањска • Маови • Мачвански Причиновић • Метлић • Милошевац • Миокус • Мишар • Мрђеновац • Накучани • Орашац • Орид • Петковица • Петловача • Поцерски Метковић • Поцерски Причиновић • Предворица • Прњавор • Радовашница • Рибари • Румска • Синошевић • Скрађани • Слатина • Слепчевић • Табановић • Церовац • Цуљковић • Шабац • Шеварице • Штитар

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици