Богота

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Богота (вишезначна одредница).
Богота
шп. Bogotá

Bogotá, Cundinamarca, Colombia.jpg
Колажни приказ градских знаменитости

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Колумбије Колумбија
Департман Кундинамарка
Становништво
Становништво 7.332.788 (2009.)
Агломерација 8.566.926 (2009.)
Географске карактеристике
Координате 4°35′56″N 74°04′51″W / 4.598889, -74.080833
Надморска висина 2.640 м
Површина 1.776 км²
Богота на мапи Колумбије
{{{alt}}}
Богота
Богота на мапи Колумбије
Остали подаци

Богота (шп. Bogotá) је главни град Колумбије и колумбијског департмана Кундинамарка. Административно има статус престоничког округа Колумбије (Distrito Capital).

Данас има око 6,8 милиона становника (7,9 милиона у ширем подручју), и један је од светских градова са најбржим растом.

Културни живот града је на високом нивоу. Богота је позната као развијени књижевни центар. Има стари универзитет основан 1572. године и много библиотека и књижара. Многи је због тога називају „америчком Атином“.

Географија[уреди]

Богота се налази на источним Андима на надморској висини од 2645 m. Над Боготом увек „висе“ тешки, сиви облаци. Ведрих дана готово да нема (просечно свега 4 годишње). Разлике између дана и ноћи су скоро веће него разлике између годишњих доба.

Богота је центар богате аграрне области у којој преовладавају житарице.

Историја[уреди]

Пре доласка Шпанаца Богота је била велико индијанско насеље. Основао ју је Гонзало Хименез де Кезада 6. августа 1538. и назвао Санта Фе де Богота (Santa Fé de Bogotá). Град је 1717. постао престоница Вицекраљевства Нова Гранада, која се састојала од данашњих држава Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Панаме. Богота се, уз Лиму и град Мексико, развила у један од главних центара шпанске администрације у Америци. У то време је град био познат под именом Санта Фе, док је после стицања независности 1819. његово име постало Богота.

Прва железничка пруга је отворена 1884, а први електрични трамвај 1910. У 20. веку становништво Боготе се значајно увећало због великог броја људи који су бежали од грађанског рата у унутрашњости земље.

Привреда[уреди]

Упркос својој планинској изолацији, Богота се развила у индустријски град (металопрерађивачка, хемијска, текстилна, индустрија коже и обуће и прехрамбена индустрија). Осим тога што се у њеној близини налази важно налазиште смарагда, има и добро развијено златарство.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: