Бог Отац
| Део серијала чланака Хришћанство
|
|
|
Оснивање Историја Традиције Теологија Упражњавање |
|
Бог Отац (грч. Πατέρας Θεών, лат. Deus Pater), у хришћанству, прво је лице Свете Тројице, један од три ипостаса Бога. Он је сведржитељ, творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Бог Отац је начело јединства Свете Тројице.
Догма о Богу Оцу је забиљежена у првом члану Никејског симбола вјере:
„Вјерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.“
Садржај |
Света Тројица [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Света Тројица |
Хришћанска догматика учи да Отац од вјечности рађа Сина и исходи Светог духа. Отац је узрок у Тројици, што никако не значи да је постојао прије двојице. Истинско постојање Оца јесте једино као Оца Сину и Оца Духу. Црква вјерује у једног Бога (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).
Отац није неки други бог у односу на Сина, који се рађа од Оца, и на Светог духа који из њега исходи. Дакле, сва три лица — Отац, Син и Свети дух — у Светој Тројици имају једну исту суштину, па православна теологија поставља јединство и тројичност Божју на исти ниво. Разлика међу божанским лицима (ипостасима) заснива се само на разлици њихових личних својстава.
Лично својство [уреди]
Сваки од три ипостаса Бога има своје лично својство.
Својство Оца јесте нерођеност. Отац је извор (тројичних односа) из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као прва ипостас у Светој Тројици, по свом личном својству беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, он је Бог сам од себе, док Син и Свети Дух произлазе беспочетно и вјечно од Оца — јединство Свете Тројице одржава монархија Оца.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
