Бодеграј
Бодеграј | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бродско-посавска |
| Општина | Окучани |
| Област | Западна Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  392 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 16′ 05″ С; 17° 10′ 47″ И / 45.267945° С; 17.179747° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 108 m |
  Бодеграј Бодеграј на карти Хрватске | |
 Бодеграј Бодеграј на карти Бродско-посавске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35430 Окучани |
| Позивни број | +385 35 |
| Регистарска ознака | NG |
Бодеграј (до 1991. Бодеграји) је насељено мјесто у Западној Славонији. Припада општини Окучани, у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Бодеграј се налази 1,5 км западно од Окучана.
Историја[уреди | уреди извор]
У месној православној цркви до лета 1858. године завршили су успешно свој посао, академски иконорезац (билдхауер) Адолф Нађ и академски живописац Павел Чортановић. Ктитори те нове славонске цркве били су Лука Поповић и Јован Миликшић. Било је то за време протопрезвитера поп Јована Милановића, капелана Максима Милановића и учитеља Ђорђа Јагличића.[1] Православни храм у Бодегају су запалиле хрватске усташе децембра 1941. године.[2]
Теодор Живковић родом из Бодеграја, био је учитељ у кнежевини Србији, у Чачку 14 година, до 1841. године. Из Бодеграја потиче (рођ. 1864) др Никола Огорелица судија, промовисан за доктора права у Грацу.[3]
Пописано је у Бодеграју 1865. године 737 становника. По црквеном попису ту је 700 душа у православној парохији шестог платног разреда.[4]
Насеље се 1885. године налазило у Ново-градишком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. Ту је пописано тада 800 православних Срба.[5]
У месној основној школи тражен је 1885. године учитељ који има обавезу да поји у цркви. Постављен је ту 1884. године за учитеља Гавро Кокотовић.[6]
Један претплатник из места је (1839) узимао Павловићев "Српски народни лист".[7] Вукову књигу српских народних приповедака наручио је 1870. године парох, поп Максим Милановић.[8] Поп Макса је парох 1902. године са преко 40 година службе.
Бодеграј се од распада Југославије до маја 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације насеље се налазило у саставу бивше општине Нова Градишка.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Бодеграј је имало 392 становника.[9]
| Националност[10] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 94 | 516 | 510 | 628 | 671 |
| Хрвати | 395 | 17 | 15 | 38 | 39 |
| Југословени | — | 13 | 50 | 39 | |
| остали и непознато | 17 | 16 | 17 | 3 | |
| Укупно | 506 | 562 | 575 | 722 | 713 |
| Демографија[10] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 713 | |
| 1971. | 722 | |
| 1981. | 575 | |
| 1991. | 562 | |
| 2001. | 506 | |
| 2011. | 392 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Бодеграј је имало 562 становника, следећег националног састава:
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Рада Саратлић, новинар
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ Вељко Ђурић: "Усташе и Православље", Београд 1989.
- ^ "Архив за правне и друштвене науке", Београд 1931.
- ^ "Сербски летопис", Нови Сад 1866.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1884.
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 26. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Бродско-посавској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
