Божидар Димитров

С Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Димитров
министар без портфеља (ГЕРБ)
Лични подаци
Датум рођења(1945-12-03)3. децембар 1945.
Место рођењаСозопол, Краљевина Бугарска
Датум смрти1. јул 2018.(2018-07-01) (72 год.)
Место смртиСофија, Бугарска
УниверзитетСофијски универзитет
Политичка каријера
Политичка
странка		Грађани за европски развој Бугарске

Божидар Димитров Стојанов (буг. Божидар Димитров Стоянов; Созопол, 3. децембра 1945 — Софија, 1. јул 2018) био је бугарски историчар и политичар. Био је директор Националног историјског музеја у Софији (1994–1998, 2001–2009). Од августа 2009. министар је за Бугаре у иностранству (без портфеља).

Породица[уреди | уреди извор]

Рођен је у црноморском граду Созополу у породици избеглица из турске Источне Тракије током Другог балканског рата. Ожењен је Маријом Канчевом (буг. Мария Кънчева). Имају једну кћерку.

Научно дело[уреди | уреди извор]

Божидар Димитров је написао књигу Десет лажи македонизма, у којој сматра да је побио званичну идеологију Бивше Југословенске Републике Македоније о постојању посебне македонске нације у Вардарској Македонији, различите од бугарске.

Јула 2009. био је изабран за народног посланика партије ГЕРБ.

Изјаве[уреди | уреди извор]

Божидар Димитров сматра Србе и Хрвате практично једним народом, који говори једним језиком - српскохрватским.[1]

Божидар Димитров сматра да у БЈРМ сада живе само Бугари (после питања једног гледаоца да ли су живели у 19. веку у Македонији само Бугари), мада се они тамо другачије називају и сматра се да већини њих је мало испран мозак.[2].

Божидар Димитров је рекао својој гошћи, чија књига (о Бугарима у Голом Брду) није се допала у Скопљу, да је ово сјајна оцена - једна књига је врло тачна и добра, у случајима када је мишљење Скопља, скопских институција (универзитета и академија) негативно.[3]

Према Божидару Димитрову су сви скопски историчари без изузетка фалсификатори.

Дело[уреди | уреди извор]

Написао је више од 20 монографија:

  • „Християнството в българските земи. Български манастири“ (2001)
  • „Българите и Александър Македонски“ (2001)
  • „Българите — първите европейци“ (2002)
  • „България и Папството“ (2002)
  • „Аполония Понтика“, издателство Свети Климент Охридски, С. 2004. ISBN 978-954-07-1955-9.
  • „Седемте древни цивилизации в България“ (2005)
  • „Войните на България за национално обединение“ (2006)
  • „Светослав Тертер. Цар на българите (1300—1321)“ (2006)
  • „Десетте лъжи на македонизма“, издателство Свети Климент Охридски, С., 2006
  • „Българската християнска цивилизация и българските манастири“ (2007)
  • „Македония — свещена българска земя“ (2007)
  • „12 мита в българската история“ (2007)}-

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Памет Българска Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2009), 5. децембра 2009, 27:57-28:03 : ... сърби и хървати, които практически са един народ - говорят на един език; сърбохърватски се нарича
  2. ^ Памет Българска[мртва веза], 30. јануара 2010, 54:21-54:30: - потвърждава това, че в Македония по време на Възраждането са живели само българи. (Б. Д.) - Ама те и сега живеят само българи, само че се наричат другояче. И една голяма част от тях, за съжаление по-голямата част, са малко с промити мозъци.
  3. ^ Памет Българска Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2010), 13. февруара 2010, 53:30-53:53: тази оценка е блестяща. Книгата значи е много точна ... Когато имате отрицателно мнение от Скопие, скопски институции имам предвид (дали ще е университет или Академия на науките, няма значение), това означава, че книгата Ви е много добра.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Димитров&oldid=26827176”