Божина Ивановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БОЖИНА ИВАНОВИЋ
Пошаљи фотографију
Датум рођења 21. децембар 1931.
Место рођења Подгорица,
Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Датум смрти 10. октобар 2002. (71 год.)
Професија антрополог

Члан КПЈ од 1949.

Функција председник Председништва
СР Црне Горе
Мандат 6. мај 198813. јануар 1989.
Претходник Радивоје Брајовић
Наследник Слободан Симовић (вд)

Божина Ивановић (Подгорица, 21. децембар 1931 — , 10. октобар 2002), антрополог и друштвено-политички радник СР Црне Горе.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. децембра 1931. године у Подгорици. Завршио је Филозофски факултет и докторирао са тезом „Екологија, албутнус алхидус алборела у Скадарском језеру“. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1949. године.

Био је организациони секретар СК Филозофског факултета, члан Општинског комитета СК Титоград, председник Синдиката просветних и научних радника Титоград, директор Биолошког завода у Титограду, члан Општинске конференције ССРН Титоград, члан Извршног одбора Републичке конференције ССРН Црне Горе, члан Извршног већа Скупштине Црне Горе и остало.

Добитник је награде Скупштине Црне Горе за успешан рад као директор Техничке школе у Титограду.

Био је председник Председништва СР Црне Горе од 6. маја 1988. до 13. јануара 1989. године. Тада је дао оставку на ту функцију под притиском Мила Ђукановића, Светозара Маровића и Момира Булатовића, у јеку „антибирократске револуције“. Иако се после тога углавном повукао из политике, Ивановић је неко време задржао одређени утицај у Демократској партији социјалиста Црне Горе.

Био је члан Црногорске академије наука и умјетности, Брковићеве Дукљанске академије наука и умјетности и један од оснивача и председник Матице црногорске. Био је и професор на Природно-математичком факултету Универзитета Црне Горе.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година, 374. стр.