Божур

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Божур (име).
Божур
Paeonia rockii.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Saxifragales
породица: Paeoniaceae
род: Paeonia
L.
врсте

Paeonia peregrina Mill. - косовски божур
Paeonia corallina - божур, мосур
Paeonia anomala
Paeonia intermedia
Paeonia tenuifolia - Степски божур
Paeonia decomposita
… и још много врста и култивара

Екологија таксона

Божур (Paeonia) је род вишегодишњих биљака из истоимене фамилије (Paeoniaceae). То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземиним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупних семенки. Цвета на пролеће од марта до маја.[1]

Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (Paeoniae flos, tuber et semen), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.

У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.

У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.

Не препоручује се употреба божура за лечење.

У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура[1]:

  • обични (лат. Paeonia officinalis) на Тари, Голини (код Зајечара) и на Косову
  • банатски (лат. Paeonia banatica) жива у Делиблатској пешчари
  • усколисни или степски божур (лат. Paeonia tenuifolia)
  • мушки божур (лат. Paeonia corallina)
  • косовски божур (лат. Paeonia decora) најраспрострањенији, са стаништем у источној Србији и на Косову

Народна имена[уреди]

Народна имена за Paeonia officinalis: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.

За Р. corallina: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рожчића, црљени божур.

За P. peregrina.: бажур, божур, брозгва, косовски божур.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“, приступ 17.5.2013

Литература[уреди]

  • Јован Туцаков: Лечење биљем.
  • Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.


Спољашње везе[уреди]