Боинг 727

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боинг 727

Боинг 727 (енгл. Boeing 727) је ускотрупни тромоторни авион за средње линије који може да носи до 189 путника. Први модел полетео је 1963. године и дуго је био најпопуларнији авион на свету.

Историја[уреди]

После великог успеха Боинга 707 (Boeing 707), одговорни су знали да ће производну линију морати да прошире авионом за кратке и средње линије. У фебруару 1956. године Боинг је почео да анализира тржиште и потребе авио-компанија. Утврђено је да слаба инфраструктура на аеродромима захтева авион који може да слеће и полеће са кратких писта и може лако да се одржава.

"Прелиминарна дизајнерска група“ Боинга изнела је преко 70 различитих предлога за конструкцију новог авиона, уз процену да би могло да буде продато око 300 комада нове летелице, која би при томе задржала добар део конструкције тада већ популарног Боинга 707 (Boeing 707).

За боље перформансе била је потребна и нова конструкција крила, па је од самог почетка решено да мотори буду постављени на задњем делу авиона. Испробане су варијанте са два и четири мотора прикачена на задњи део трупа, али је на крају одлучено да авион има три мотора - по један са сваке стране трупа и трећи на врху трупа, испред репа. Иако је авион у почетку требало да добије Ролс Ројс Спеј моторе, Прат и Витни развио је касније веома популарни ЈТ8Д мотор управо за Боинг 727.

Крило новог авиона добило је предња закрилца која су значајно смањила дужину писте потребне за полетање, док су мотори добили могућност реверса, за што брже заустављање по слетању. Још два новитета битно су допринела популарности Боинга 727. Авион је добио своје механичке степенице у репу, помоћу којих су путници могли да излазе из авиона и на аеродромима који нису имали потребну опрему (покретне степенице). Поред тога, по први пут је инсталиран помоћни мотор (APU - Auxiliary Power Unit) који је омогућио да авион има хидраулички притисак, струју и могућност самосталног стартовања мотора на свим аеродромима и без икакве помоћи са стране.

Интересовање за нови авион показали су Јунајтид ерлајнс и Истерн ерлајнс и на основу њихових поруџбина од по 40 авиона, у августу 1960. године почела је производња првог прототипа.

Први Боинг 727 полетео је 9. фебруара 1963. године под командом капетана Лу Волика (Lew Wallick), а први званични лет у бојама Истерн ерлајнса уследио је 1. фебруара 1964. године. Компаније су биле изузетно задовољне перформансама и лаким одржавањем авиона, али је све већи раст путничког саобраћаја тражио веће капацитете него што је модел Боинг 727-100 могао да пружи.

Развој[уреди]

У августу 1965. године донета је одлука да се направи и већа верзија овог типа авиона, Боинг 727-200. Једина значајна промена била су два дела трупа од по 3.05 метара дужине убачена испред и иза крила. Нортист ерлајнс била је прва компанија која је 14. децембра 1967. обавила лет овим типом авиона.

До тада је већ било продато преко 500 Боинг 727 авиона, а даљи раст потражње задовољен је моделом Боинг 727-200 адв (Boeing 727-200 adv) који је полетео 1971. године. Овај тип имао је ЈТ8Д-15 моторе и могао је уз много већи домет да носи и до 189 путника.

Боинг 727 од ЈАТ

Јат је свој први Боинг 727-200 адв добио крајем 1973. године. Следеће године већ их је било пет, 1980. године седам, а 1982. године девет.

Последњи модел био је Боинг 727-200ф који је био намењен само карго саобраћају и он је и одредио будућност овог авиона у новом добу авијације. Планиран је био и Боинг 727-300, али су увођење кокпита са два пилота и знатно ефикаснији мотори дали предност новом Боингу 757. Последњих 15 комада Боинга 727 у верзији -200ф испоручени су 1984. године Федерал Експресу.

Укупно је продато 1.832 комада овог авиона, што га је учинило најбољим икад продаваним авионом, све док ту титулу није преузео Боинг 737.

Актуелно[уреди]

Око 900 авиона овог типа и даље лети широм света, док се све већи број њих конвертује у карго верзије, неке од њих са новим моторима Ролс Ројс Теј651 (Tay651) и додатним крилцима за боље перформансе. Велики број ових авиона конвертован је у приватне, луксузне верзије од којих један припада и Доналду Трампу. Боинг 727 био је и председнички авион Јосипа Броза Тита.

727-100

727-200
Дужина
40,6 m
46,6 m
Висина
10,4 m
10,4 m
Распон крила
32,9 m
32,9 m
Капацитет
131
189
Максимална

тежина

72.570 kg
95.300 kg
Брзина
960 km/h
960 km/h
Долет
5.000 km
4.020 km

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Серија Боинга 7x7
2707707717720727737747747-87577J7767777787