Бока Которска

Снимак Боке Которске из сателита

Бока Которска у Црној Гори је залив Јадранског мора. Залив је дубоко зашао под литице Ловћена (1.654 m) и Орјена (1.894 m). Почиње Херцегновским заливом, који се сужава у Кумборски тјеснац, њиме прелази у Тиватски залив, па кроз Вериге улази у Рисански и Которски залив. Већа насеља у Боки су: Њивице, Игало, Херцег Нови, Савина, Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела, Каменари, Костањица, Морињ, Рисан, Пераст, Љута, Доброта, Котор, Шкаљари, Муо, Прчањ, Доњи Столив, Горњи Столив, Лепетане, Доња Ластва, Горња Ластва, Тиват, Кртоли, Луштица, Росе, а између њих је још десетак малих насеља.

У Боки Которској постоје и девет острва: Превлака, Мамула и Острво Ваведење на самом улазу у бококоторски залив, Госпа од Милости, Свети Марко и Острво Цвијећа, Зановетни Шкољиц у тивтском заливу - Кртољска увала, а Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе у рисанском заливу

Основни морфометријски подаци бококоторског залива су: укупна површина је 87,33 km². Укупна запремина је 2.412,306.000 km³. Максимална дубина је 60 m. Средња дубина је 27,3 m. Дужина залива је 28,13 km. Дужина обале је 105,7 km. Разуђеност обале (K) 3,07. Ширина улаза је 2,95 km. Претпоставља се да је на настанак бококоторског залива утицала флувијална ерозија у плиоцену. Овај регион је познат по највећој просјечној количини падавина у Европи - регион Црквице.

Боку Которску су прославили храбри поморци, вјешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од грчких колонија, преко Илира, Рима, Византије, српских средњовековних држава (Дукља,Србија и Босна) до Турака, Млечана (видети: Млетачка република), Руса, Наполеона и Аустрије. Сви су имали амбиције да њоме господаре. Поморство је била основа живота и дало је печат великом културном насљеђу. У XVII и XVIII веку Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у XVI веку имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара Петра Великог.

Историја

Прероманске црквене грађевине у Боки Которској: 1) из IX вијека и 2) из X – XI вијека

• Бока которска након пада Млетачке републике (1792—1807)

У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. службени језици били италијански (доминанти језик у цислеитанијској Далмацији) и српски.

• Побуна морнара у Боки которској 1918.

Становништво

У региони Боке Которске (узет је појам општина које припадају заливу) релативну националну већину односе Срби, апсолутном већином се прича Српски језик, и апсолутна већина становништва припада Српској Православној Цркви.

Етнички састав према попису из 2003.
Срби			9.969	49,28%
Црногорци			7.447	36,81%
Хрвати			2.441	12,07%
непознато			372	1,83%

Галерија слика

• 

  Стара карта Боке

• 

  Острва у близини Пераста

• 

  Катедрала св. Трифуна у Котору

• 

  Кртољска обала, Стара Бјелила

• 

  Српски Соко - Херцег Нови, јавна вјежба на Савини 28/8 1912.

• 

  Котор

• 

  Ношња Бокеља из IXX века

Види још

• Бокељи
• Бококоторска епископија

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бока Которска

• Бока которска - Попис 2003.
• Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови
• [1]
• Вијести Фондације „Растко-Бока"
• Глас Боке
• Српски глас Боке
• Вијести Музеја и Галерије Херцег-Нови
• Лепетане
• Бока которска
• Бјелила
• ПРЕВЛАКА Михољска Превлака у Кртолима код Тивта
• Муо, Прчањ, Столив
• Tivat