Боксерске рукавице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класичне боксерске рукавице

Боксерске рукавице су дио боксерске опреме. Носе се током боксерских мечева и тренинга да би се спријечиле повреде руку боксера приликом задавања и примања удараца. Резултат ношења рукавица је смањење повреда шака као и повреда лица. Међутим, боксерске рукавице не смањују ризик од повреда мозга, већ га чак и повећавају јер боксери задају јаче ударце без ризика од повреде шака[1][2].

Историја[уреди]

Кориштење заштите приликом такмичења у борилачким спортовима је било познато још и старим Грцима. У 2. вијеку Климент Александријски је изум боксерских рукавица приписао митолошком Амикусу, сину Посејдона и краљу бебричком. Међутим, тадашњи бокс као и заштита су били много другачији. У Грчкој су се обично везали кожни каишеви ради заштите. У Риму су гладијатори користили цестус — кожне каишеве са додатком комадића гвожђа и оштрицама како би се наносиле веће повреде противнику. Цестус је забрањен око 50. године п. н. е, а сам бокс је забранио цар Аркадије 393. године.

Боксерска такмичења су обновљена у 17. вијеку у Британији. У почетку се у борбама најчешће нису користиле рукавице, а нису постојала ни правила. Прва правила су донесена поводом такмичења London Prize Ring. Рукавице су постале обавезне према правилима Маркиза од Квинсберија из 1867. године. Тада се увелико смањио број голоруких борби, али се оне и данас одвијају најчешће илегално.

Прве рукавице које су личиле на модерне направио је Џек Броутон у 19. вијеку.

Типови боксерских рукавица[уреди]

Данас постоји неколико различитих основних типова боксерских рукавица. Избор рукавица је одређен врстом борбе или тренинга на ком ће бити кориштене. Рукавице се најчешће стављају на руку преко завоја и заједно с њима треба да штите боксера од најчешћих боксерских ломова као што је лом пете метакарпалне кости.

Брзе рукавице су релативно лагане рукавице пуњене винилом или кожом које се користе да би се боксер заштитио од огреботина и контузија приликом рада са непокретном врећом за ударање.

Рукавице за врећу се користе при раду са покретном врећом за ударање као и за све остале облике тренинга, посебно за оне гдје нема спаринг мечева.

Професионалне рукавице за борбу су дизајниране тако да штите оба борца, али су обично мање обложене од рукавица за тренинг. Најчешће се прије такмичења везују пертлама и затим лијепе траком на којој се потписује особа која је провјерила исправност рукавица.

Рукавице за спаринг такође штите оба борца. Њихова маса се креће од 6 до 20 унци, а постоје и дјечје рукавице масе од 4 унце. Други типови рукавица имају масу од 8 до 10 унци. Код ових рукавица се рјеђе користе пертле, већ се умјесто њих користи чичак да би се лакше скидале.

Модерне боксерске рукавице[уреди]

Рукавице и кацига која је обавезна у аматерском боксу

Боксерске рукавице са данашњим обликом се користе од краја 20. вијека. До таквог дизајна се дошло дугогодишњим истраживањем у ком су учествовали највећи произвођачи опреме заједно са познатим боксерима како би се добиле безбједне и издржљиве рукавице. Данашње рукавице имају прозрачне мрежице на длану заједно са чичком и стопостотно су подшивене кожом, док неке имају и друге додатке за наплет шаке.

Рукавице које се користе у аматерском боксу су најчешће црвене и плаве са бијелом површином на којој су дозвољени ударци да би се олакшало бодовање. У Сједињеним Државама се користе рукавице од 16, 12 и 8 унци. Доста бораца тренира са тежим рукавицама од оних за борбу да би повећали издржљивост руку.

Утицај на безбједност боксера[уреди]

Резултат ношења рукавица је смањење повреда шака као и повреда лица. Међутим, боксерске рукавице не смањују ризик од повреда мозга, већ га чак и повећавају јер боксери задају јаче ударце без ризика од повреде шака. Рукавице смањују и број повреда ока, али се такве повреде као што је аблација мрежњаче и даље дешавају.[1][2] Према једном истраживању, ризик од смрти у голоруким борбама је 14 хиљада смрти на милион борби, док је при ношењу рукавица тај ризик 184 пута мањи — 76 смрти на милион борби.[3] Међутим, значај оваквог поређења је мањи када се зна да за вријеме вођења голоруких борби скоро да и није било правила која су дефинисала дозвољене ударце, као и да је тадашња медисинска заштита била много слабија.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ а б British Medical Journal: The Boxing Debate
  2. ^ а б Dillner L. Boxing should be counted out, says BMA report. BMJ. 1993;306:1561–1562.
  3. ^ The Manuel Velazquez Boxing Fatality Collection
  4. ^ The Manuel Velazquez Boxing Fatality Data

Спољашње везе[уреди]