Болеч

Болеч
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Географски подаци
Географске координате	44° 43′ 17" СГШ 20° 36′ 07" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	5750
Остали подаци
Поштански број	11307
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG
Болеч  Болеч на мапи Србије

Болеч је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 5750 становника (према попису из 1991. било је 4960 становника).

Историја

Место Болеч се налази северозападно од вароши Гроцке, на путу Београд – Гроцка, а у непосредној близини Дунава. Болеч долази у ред старијих насеља. У литератури се Болеч спомиње 1738. г. („ и беше се цел ден на Болечу“ ). Осим тога, има трагова, који указују на старије насеље. На Орашћићима је, по предању, било Маџарско гробље на чије се трагове и сада налази. Поред друма и му близини механе (тада турске) постоји Бећарско гробље; ту је за време Турака постојала џамија, као и паланчица, која је служила Татарима за станицу.

Пре 1813. г. село је било на десној страни Болечице, испод гробља, на месту које се зове Селиште. Тада су ту биле њиве а било и по која шљива. За време пропасти (1813.) становништво је напустило село и пребегло у Банат. Тада у селу није било више од 10 кућа. Кад се доцније вратили, нису отишли на старо место, јер би им Турци ту много досађивали, већ дођу у Гурбет До, где је била велика шума, и где су становали Роми (Цигани) коритари, и ту се настане.

На Болечу је 1815. године чим је плануо устанак, подигнут шанац, у коме су се састали књаз Милош и Вујица Вулићевић.
Болеч се помиње у арачким списковима (порески списак) и имао је 1818. г. 41 а 1822. г. 43 куће. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа са 888 становника.

Предање вели да је у селу била најстарија породица Абазовића, од које данас нема потомака. Веле да су ови Абазовићи водили порекло од неког србина Абаза, који је био спахија. Као најстарије породице сматрају се Певалићићи и Николићи, за које причају, да је некада било све сеоско имање њихово. Старе су породице и Гагићи, чији је предак био Јанко Гагић буљубаша, кога су дахије погубиле 1804. године; Ђурићи, Ачимовићи, Јекићи, Љубинковићи, Стевановићи, Трифуновићи, Вићентијевићи, Милутиновићи и Јефтићи такође се сматрају за старе породице.

Остале породице су досељене из Босне и Херзеговине, из Косова, од Пирота и из околине Ниша, Старе Србије и из околних села. Село је подигло школу 1909. г. Црква им је била у Винчи са којом чинило једну парохију. Године 1920. основана је у селу Земљорадничка задруга. Село је у току балканског и светцког рата имало 80 жртава. (подаци крајем 1921. године).

Демографија

У насељу Болеч живи 4606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,3 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 1735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1184 1953. 1213 1961. 1277 1971. 1476 1981. 3395 1991. 4960 4671 2002. 6324 5750

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			5.463	95,00%
Роми			49	0,85%
Црногорци			40	0,69%
Македонци			40	0,69%
Хрвати			20	0,34%
Бугари			17	0,29%
Југословени			15	0,26%
Руси			6	0,10%
Словенци			4	0,06%
Муслимани			4	0,06%
Мађари			4	0,06%
Украјинци			3	0,05%
Словаци			3	0,05%
Горанци			3	0,05%
Немци			1	0,01%
непознато			32	0,55%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	7			14
80+	29			50
75-79	48			88
70-74	90			111
65-69	124			104
60-64	159			136
55-59	148			128
50-54	298			263
45-49	288			297
40-44	168			235
35-39	155			185
30-34	188			164
25-29	211			233
20-24	242			246
15-19	232			220
10-14	180			146
5-9	169			129
0-4	141			124
просек	37.3			38.9

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 241 257 291 374 942 1407 1735

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 231 338 363 477 189 94 25 11 5 2 3.31

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2387	752	1485	91	55	4
Женски	2474	617	1480	294	70	13

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1139	60	-	1	228	20	185	223	29	175
Женски	920	44	-	-	172	4	32	234	32	35
Оба	2059	104	-	1	400	24	217	457	61	210
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	42	54	24	35	43	-	-	6
Женски	20	51	37	62	140	48	3	1	5
Оба	34	93	91	86	175	91	3	1	11

Коришћена Литература:

• Коришћена Литература:
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)