Болеч

Из Википедије, слободне енциклопедије
Болеч
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Гроцка
Географски подаци
Географске
координате
44° 43′ 17" СГШ
20° 36′ 07" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 5750
Остали подаци
Поштански број 11307
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Болеч

 Болеч на мапи Србије


Координате: 44° 43′ 17" СГШ, 20° 36′ 07" ИГД
Болеч је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 5750 становника (према попису из 1991. било је 4960 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Место Болеч се налази северозападно од вароши Гроцке, на путу БеоградГроцка, а у непосредној близини Дунава. Болеч долази у ред старијих насеља. У литератури се Болеч спомиње 1738. г. („ и беше се цел ден на Болечу“ ). Осим тога, има трагова, који указују на старије насеље. На Орашћићима је, по предању, било Маџарско гробље на чије се трагове и сада налази. Поред друма и му близини механе (тада турске) постоји Бећарско гробље; ту је за време Турака постојала џамија, као и паланчица, која је служила Татарима за станицу.

Пре 1813. г. село је било на десној страни Болечице, испод гробља, на месту које се зове Селиште. Тада су ту биле њиве а било и по која шљива. За време пропасти (1813.) становништво је напустило село и пребегло у Банат. Тада у селу није било више од 10 кућа. Кад се доцније вратили, нису отишли на старо место, јер би им Турци ту много досађивали, већ дођу у Гурбет До, где је била велика шума, и где су становали Роми (Цигани) коритари, и ту се настане.

На Болечу је 1815. године чим је плануо устанак, подигнут шанац, у коме су се састали књаз Милош и Вујица Вулићевић.
Болеч се помиње у арачким списковима (порески списак) и имао је 1818. г. 41 а 1822. г. 43 куће. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа са 888 становника.

Предање вели да је у селу била најстарија породица Абазовића, од које данас нема потомака. Веле да су ови Абазовићи водили порекло од неког србина Абаза, који је био спахија. Као најстарије породице сматрају се Певалићићи и Николићи, за које причају, да је некада било све сеоско имање њихово. Старе су породице и Гагићи, чији је предак био Јанко Гагић буљубаша, кога су дахије погубиле 1804. године; Ђурићи, Ачимовићи, Јекићи, Љубинковићи, Стевановићи, Трифуновићи, Вићентијевићи, Милутиновићи и Јефтићи такође се сматрају за старе породице.

Остале породице су досељене из Босне и Херзеговине, из Косова, од Пирота и из околине Ниша, Старе Србије и из околних села. Село је подигло школу 1909. г. Црква им је била у Винчи са којом чинило једну парохију. Године 1920. основана је у селу Земљорадничка задруга. Село је у току балканског и светцког рата имало 80 жртава. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

[уреди] Демографија

У насељу Болеч живи 4606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,3 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 1735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1184 [3]
1953. 1213
1961. 1277
1971. 1476
1981. 3395
1991. 4960 4671
2002. 6324 5750
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.463 95,00%
Роми
  
49 0,85%
Црногорци
  
40 0,69%
Македонци
  
40 0,69%
Хрвати
  
20 0,34%
Бугари
  
17 0,29%
Југословени
  
15 0,26%
Руси
  
6 0,10%
Словенци
  
4 0,06%
Муслимани
  
4 0,06%
Мађари
  
4 0,06%
Украјинци
  
3 0,05%
Словаци
  
3 0,05%
Горанци
  
3 0,05%
Немци
  
1 0,01%
непознато
  
32 0,55%



[уреди] Референце

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.II (П. Нилолић: Околина Београда) и из «Летописа» општине села Болеч. Бр.477
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Коришћена Литература:

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


[уреди] Спољашње везе



Насељена места Градске општине Гроцка

Бегаљица • Болеч • Брестовик • Винча • Врчин • Гроцка • Дражањ • Живковац • Заклопача • Калуђерица • Камендол • Лештане • Пударци • Ритопек • Умчари

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици