Боливија

Из Википедија

Координате: 16° 42′ 43" ЈГШ, 64° 39′ 58" ЗГД

Република Боливија је држава у Јужној Америци. Граничи са Бразилом на северу и истоку, Парагвајем и Аргентином на југу, и Чилеом и Перуом на западу. Западни део земље је планинско подручје Анда, а источни низијски припада амазонском сливу покривеном кишним шумама.

Садржај 1 Историја 1.1 Тренутно стање 2 Географија 2.1 Административна организација 3 Привреда 4 Становништво

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Боливије.

Боливија, која је добила име по борцу за независност, Симону Боливару „Ослободиоцу“, ослободила се шпанске владавине 1825. године; велики дио њене потоње историје се састојао од скоро двјесто државних удара и против-удара. Релативно демократска цивилна влада је дошла на власт 1982. године, али вође су се суочиле са дубоко укоријењеним сиромаштвом, социјалним немирима и јаком производњом наркотика. Боливија се тренутно бори да привуче стране инвеститоре, да ојача школски систем, да се избори против трговине кокаином, као и да се избори против велике корупције у земљи.

[уреди] Тренутно стање

Боливија, дуго једна од најсиромашнијих и најнеразвијенијих земаља Јужне Америке, учинила је значајан напредак 1990-их година, путем развоја тржишне економије. Успјеси под владавином предсједника Санчеза де Лозаде (Sanchez De Lozada, 1993-97) укључују потписивање уговора о слободној трговини са Мексиком и приватизацију државне авио-компаније, телекома, жељезнице, електро-дистрибуције и нафтних компанија. Пораст је успорио 1999. године, једним дијелом због крутих државних закона о буџету који је ограничио програме анти-сиромаштва. 2000. године, унутрашњи немири су успорили пораст за 2.5%. Бруто национални доходак Боливије није био у порасту 2001. године због глобалног успорења али и због слабих унутрашњих активности. Дошло је до малог пораста у 2002. али већ 2003. су се појавили појачани унутрашњи немири и губитак повјерења у владу. Боливија остаје јако зависна од страних улагања све док не успије искористити своје велике природне ресурсе.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Боливије.

Боливија се налази у Јужној Америци. Налази се у њеном западном делу али без излаза на океан. Главни град је Ла Паз а површина државе је 1.098.000 km², где живи око 8 милиона становника. Остали већи градови су: Санта Круз де ла Сијера, Кочабамба, Оруро, Потоси, Сукре и Санта Ана. У западном делу земље су планине Анди. Највиши врх је Иљимани (6.885 мнв) док је други највећи врх Иљампу (6.555 мнв). У Боливији се такође налази језеро на највећој надморској висини у свету. То је језеро Титикака на 3.810 мнв. Клима у низијама је тропска и суптропска, док је на планинама умерена те хладна.

[уреди] Административна организација

За више информација погледајте Департмани Боливије.

Боливија је подељена у девет департмана. Следи списак департмана са главним градовима у заградама.

• Бени (Тринидад)
• Чукисака (Сукре)
• Кочабамба (Кочабамба)
• Ла Паз (Ла Паз)
• Оруро (Оруро)
• Пандо (Кобија)
• Потоси (Потоси)
• Санта Круз (Санта Круз де ла Сијера)
• Тарија (Тарија)

Департмани су подељени на провинције.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Боливије.

Боливија је тренутно у раздобљу дугорочних привредних промена усмерених ка одржавању стабилних цена и стварању услова за економски раст. Највеће промене односе се на приватизацију бројних јавних подузећа и потицање подузетништва.

Највећи извозни ресурси су калај, злато, накит и производи од дрвета. Пољопривреда напредује уз примену модерних начина обраде тла, а највише се извози соја. На трећем месту је кориштење рудних богатстава. Последњих година почео је извоз великих количина природног гаса у Бразил.

Трговина са суседним државама је у порасту, иако САД остаје највећи трговински партнер.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Боливије.

Уз Гватемалу и Перу, Боливија је трећа држава Латинске Америке са више од половине становништва индијанског порекла. 33% становништва чини народ Кечуа, 30% Ајмара, 25% местици (мешанци европског и индијанског порекла) и 12% Европљани (Немци, Италијани, Баски и други).

Од осталих мање бројних индијанских народа треба споменути етничке групе Чикитано и Гварани.

Вера већине становништва је католичка, а остатак су углавном протестанти.