Болоњски процес
Болоњски процес је појам који означава политичку намену стварања Европског високошколског подручја стварањем стандардних академских титула.
"Болоњски процес“ је настао након што су Министри образовања 29 европских држава у италијанском граду Болоњи 19. јуна 1999. године потписали "Болоњску декларацију". На следећим састанцима у Прагу 2001, Берлину 2003, Бергену 2005, Лондону 2007 и Левену 2009 листа чланица се проширила тако да данас готово све земље Европе и Русија учествују у овом процесу. Србија је постала потписник Болоњског процеса у Берлину 2003. године. Монако и Сан Марино су једине земље чланице Савета Европе које нису приступиле Болоњском процесу (мада могу да сматрају да су приступиле Болоњском процесу када Француска и Италија заврше имплементацију). Од осталих земаља Белорусија и Казахстан су позвани да постану потписници.
Болоњски процес се односи на реформу састава високог образовања у свим потписницама „Болоњске декларације“.
Садржај |
Оквир [уреди]
Основа процеса је прихваћена у три циклуса високошколских квалификација. Као што је наведено у Бергенској Декларацији 2005, циклуси су дефинисана у смислу квалификација и Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS):
1. циклус: углавном 180-240 ECTS бодова, обично доделу Бечелор дипломе.
2. циклус: обично 90-120 ECTS бодова (минимум 60 2. циклуса нивоу). Обично доделе мастер диплому.
3. циклус: докторске студије. Нема ECTS опсег дат.
У већини случајева, потребно је 3, 2 и 3 године респрективно да се заврши. Стварно именовање степена може да варира од земље до земље. Једна академска година одговара 60 ECTS бодова што је еквивалентно 1,500-1,800 сати студија. Нови модел долази ближе северноамеричком и јапанском систему. Он даје већу тежину на практичну обуку и на интензивне истраживачке пројекте. Начин рачунања кредита се мери према томе колико је студент радио. Нове методе вредновања одражавају не само ефикасност студената на испитима, него и лабораторијским експериментима, презентацијама, време проведено на студијама, даље иновационе капацитета, итд.
Циљеви [уреди]
Болоњски процес је реформски процес стварен са циљем одговарања на тебе као што су јавна одговорност за високошколско образовање и науку, управљање високим образовањем, друштвену димензију високог образовања и истраживања, као и вредности и улогу високог образовања и истраживања у савременим, глобализованим, и све сложенијим друштвима са захтевним потребама квалификација. Са Болоњским процесом имплементације система, високо образовање у земљама Европе треба да буду организовани на такав начин да омогући:
- мобилност - лаку покретљивост из једне земље у другу (у оквиру европског простора високог образовања) - у циљу даљег студирања или запошљавања;
- атрактивност европског високог образовања је повећана, тако да многи људи из неевропских земаља такође долазе да уче и/или раде у Европи;
- запошљивост - Европском простору високог образовања Европе нуди широка, квалитетна и напредна база знања, и осигурава даљи развој Европе као стабилне, мирне и толерантне заједнице у оквиру Европског истраживачког простора;
Такође ће бити веће конвергенције између САД и Европе, тако да европско високо образовања усваја аспекте америчког система.
Као подциљеви дефинисани су:
- Стварање система лакшег разумевања и уједначавања диплома
- Стварање двостепеног система диплома - Бечелор/Мастер систем
- Увођење система оцењивања, Европски систем трансфера бодова (ЕСТБ)
- Повећање мобилности кроз уклањање баријера; не само просторна мобилност већ и културалне компетенције али и мобилност међу високим школама
- Заједнички рад на повећању квалитета
- Европска димензија високошколског образовања
- Доживотно учење
- Учешће студената (укључивање у све одлуке и иницијативе на свим нивоима)
- Повећање атрактивности европског високошколског образовања
- Уједначавање европског високошколског образовања са европским истраживачким простром, посебно кроз увођење докторске фазе у Болоњском процесу.
Један даљи циљ је и интеграција као социјална димензија.
Критика [уреди]
У многим земљама увођење није прошло без критике и противљења. Нове промене проближавају образовање системима који су већ заступљени у Уједињеном Краљевству и Ирској и оцењиване су као „американизација“ Европског система образовања.
Признавање диплома са ранијих студија на Бечелор-Мастер систем разликовао се код сваке чланице. У Србији су студентске и невладине организације протестовале како би се дипломе са старог система признале као Мастер дипломе без додатних испита и плаћања.
Болоњска декларација остала је нејасна код Докторских студија тако да промене у овом делу иду најспорије.
Непостојање јасних критеријума може да доведе да се издају исте дипломе за студенте који завршавају два факултета са великом разликом у критеријуму. Немачки Универзитети се доста противе јер сматрају да Болоњски процес угрожава квалитет високог образовања немачког у односу на друге системе образовања. Универзитети у источној Европи пак критикују да ће ово само убрзати процес миграције студената из мање развијених у развијеније земље јер ће на овај начин нестати баријере.
Спољашње везе [уреди]
