Болфан

Координате: 46° 13′ 03″ С; 16° 40′ 59″ И / 46.21762131280301° С; 16.682995339800467° И / 46.21762131280301; 16.682995339800467
С Википедије, слободне енциклопедије
Болфан
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВараждинска
ГрадЛудбрег
Становништво
 — 2011.413
Географске карактеристике
Координате46° 13′ 03″ С; 16° 40′ 59″ И / 46.21762131280301° С; 16.682995339800467° И / 46.21762131280301; 16.682995339800467
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина165 m
Болфан на карти Хрватске
Болфан
Болфан
Болфан на карти Хрватске
Болфан на карти Вараждинске жупаније
Болфан
Болфан
Болфан на карти Вараждинске жупаније
Остали подаци
Поштански број42230 Лудбрег
Позивни број+385 42

Болфан је насељено место у саставу Града Лудбрега, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Лудбрег, у Вараждинској жупанији, Хрватска.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Православни парох поп Атанасије Димић, због сиромаштва примио је 1894. године годишњу помоћ о државе 50 ф. Године 1898. болфанска православна парохија је шесте, најниже платежне класе, са годишњом свештеничком платом од 800 ф. Свештеник администратор Мојо Магош је тада отишао из Болфана у Михољац.[1]

Године 1905. Болфан је село којем у црквеном погледу припадају и села: Беланово Село, Иванчец, Сеговина, Торчец и Ћуковац. Политичка општина, са поштом и брзојавом за Болфан налазили су се у трговишту Лудбрегу, а црквена општина са православном парохијом у месту. Од 330 домова у Болфану, њих 170 су српски, а од укупног броја становника који износи 2292, на Србе православце је тада отпадало 976 душа. У Болфану је почетком 20. века православна црквена општина под председништвом Методија Брадића. Православна парохија је била VI платежне класе, са парохијским домом и српски православним гробљем на којем се налази најстарији споменик из 1777. године. Православно парохијско звање је основано и матице прве - рођених су заведене 1820. године. Месни парох је 1905. године поп Методије Брадић родом из Гвозданске. Филијарна православна црква која је припадала болфанској парохији била је 1905. годину у Ћуковцу.[2]

У Болфану се налази православни храм посвећен „Светој Петки Параскеви“. Први храм је сазидан 1761. године, а био је у добром стању и 1905. године. Данашњи храм је новијег датума (после 1902) и сазидан је у српско-византијском стилу. Иконостас је донео из загребачке гимназијске капеле „Св. Три Јерарха“, протојереј-ставрофор Василије Вујовић после Другог светског рата.

Школска деца из Болфана су 1905/1906. године похађала наставу у комуналној основној школи у Ћуковцу, где је предавао учитељ Никола Милановић.

Становништво[уреди | уреди извор]

Села Болфан, Сеговина и Чуковец су данас најсеверозападнија насеља са аутохтоним српским становништвом

На попису становништва 2011. године, Болфан је имао 413 становника.

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 488 467 498 550 606 614 612 744 653 682 645 626 537 478 393
  • напомене:

У 1890. и 1900. садржи податке за бивша насеља Болфан Велики и Болфан Мали која су тих година била одвојено исказана.

Национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 366 (78,37%) 350 (70,28%) 412 (74,90%) 418 (68,97%)
Срби 55 (11,77%) 70 (14,05%) 128 (23,27%) 188 (31,02%)
Југословени 15 (3,21%) 67 (13,45%) 7 (1,27%) 0
остали и непознато 31 (6,63%) 11 (2,20%) 3 (0,54%) 0
Укупно 467 498 550 606

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Болфан је имало 467 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
366 78,37%
Срби
  
55 11,77%
Југословени
  
15 3,21%
неопредељени
  
28 5,99%
регион. опр.
  
2 0,42%
непознато
  
1 0,21%
укупно: 467

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1898.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]