Бомбардовање Београда (1941)

За остале употребе, погледајте чланак Бомбардовање Београда.

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).

Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, су били краљевски дворови, у центру града и Дедињу.

Бомбардовања Београда у Другом светском рату догодила су се 1941. и 1944. године. Први пут град је бомбардовала авијација нацистичке Немачке, а три године касније, савезничка авијација.

Немачко бомбардовање 1941.

Рушевине зграда од немачког бомбардовања

Бомбардери над Београдом 6. априла 1941.

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле „отвореним градом“.

Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Последице

Споменик браниоцима Београда, 6. априла 1941, у Земуну

Данашњи изглед руина Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, која је уништена током бомбардовања 6. априла 1941.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.

Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“

Спомен - гробље жртава бомбардовања

У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини Северног булевара, 1966. године формирано је Споме - гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен - гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Двадесет девет мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.

Филмови бомбардовања

Немачко бомбардовање Београда током Априлског рата 1941. године никада није снимљено филмском камером. Године 1945. Никола Поповић је урадио први послератни документарни филм под називом „Одмазда Београда“. Поповић је секвенце бомбардовања монтирао из више других документарних филмова, скројио је сцене, користећи разни материјал заплењен из немачких филмских журнала. Убацио је сцене немачких авиона, Јункерса 87 (Штуке) и двомоторних Хајнкела 111. У филму се налазе кадрови непрепознатљивих градова у пламену, снимци бомбардовања Варшаве из 1939., Ротердама и Лондона из 1940. Неке кадрове за овај филм је преузео из немачког УФО журнала број 405, који показује последице америчког бомбардовање Београда на Ускрс 1944. Снимио је 1945. реконструисане сцене експлозија на рушевинама заосталим из рата. Његов измонтиран филм из 1945. године је више деценија, у време СФРЈ, приказиван широј јавности, у биоскопима и телевизији, као аутентичан филм немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941.

Последице немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. снимио је одмах по завршетку бомбардовања још пре уласка немачких трупа у главни град киноаматер Радомир Милојковић, који је уједно и први снимио разрушен град. Његови снимци су први пут приказани након скоро четири деценије од завршетка Другог светског рата, у филму Марка Бапца из 1978. под називом „Када је небо било црно над Београдом.“

Савезничко бомбардовање 1944.

За више информација погледајте чланак Бомбардовање Београда 1944.

Види још

• Априлски рат
• Бомбардовање Београда (1944)
• Београд од 1941. до 1944. године
• Важне године из историје Београда
• Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату