Бомбардовање амбасаде НР Кине у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Амбасада НР Кине 2009. године, бомбардовање се десило 1999. године

Бомбардовање амбасаде НР Кине у Београду је био озбиљан дипломатски инцидент током НАТО агресије на СРЈ. 7. маја 1999. увече, у 23:45 ч, три пројектила НАТО алијансе су погодила зграду амбасаде НРК у Новом Београду. У нападу је погинуло троје кинеских држављана, а више их је рањено.

НАТО је изразио жаљење због инцидента уз образложење да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА.

У данима након напада на амбасаду, у многим градовима света, као што су Копенхаген, Бангкок, Сингапур, Токио, Тел Авив, Исламабад, и други, су одржавани протести испред америчких амбасада или конзуларних представништава.[1]

Прва реакција Савета безбедности[уреди | уреди извор]

Антиамерички протести у Кини 1999. године

У јутро 8. маја, одржано је ванредно заседање Савета безбедности Уједињених нација на захтев Кине.[2]

Представник Кине је прочитао саопштење кинеске владе у коме се истиче да напад представља кршење суверенитета Кине, као и основних начела међународних односа. Такође, Кина је оштро осудила овај варварски чин, и оштро протестовала, захтевајући да НАТО, предвођен Сједињеним Државама преузме одговорност, и задржала право да преузме даље мере. Даље се у овом саопштењу напад на амбасаду назива ратним злочином.[2]

Представник Сједињених Држава је рекао да чињенице још нису потврђене, али да НАТО истражује то питање. Такође је рекао како НАТО није гађао цивиле нити амбасаде, и да му је најдубље жао ако је НАТО одговоран за инцидент, али да је само један човек одговоран за кризу, а то је Слободан Милошевић.[2]

Представник Холандије није могао да прихвати поређење случајних жртава са систематским убијањем, силовањима и паљењем кућа за које је Београд одговоран[2].

Представник Кубе је рекао да се нада да неће бити потребно да прође 20 година да се схвати да је овај рат био грешка.

Изјаве су дали и представници Руске Федерације, Француске, Ирака, Аргентине, Намибије, Канаде, Бахреина, Малезије, Словеније, Уједињеног Краљевства, Габона, Албаније и Индије[2], као и других држава.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]