Бора Костић (шахиста)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Бора Костић.
Бора Костић (шахиста)

BoraKostic.JPG

Пуно име Борис Костић
Датум рођења 24. фебруар 1887.
Место рођења Вршац (Аустроугарска)
Датум смрти 3. новембар 1963.
Место смрти Београд (СФРЈ)
Држава Застава Југославије Југославија
Титула велемајстор

Борис Костић је био српски шахиста, један од првих велемајстора.

Биографија[уреди]

Рођен је 24. фебруара 1887. године у Вршцу, а умро је 3. новембра 1963. у Београду.

Био је челичног здравља и у поодмаклим година умео је да прави серије симултанки путујући сваког дана из једног места у друго. Такође је био и један од најбољих играча на слепо на свету.[1] Течно је говорио више страних језика: руски, енглески, мађарски и хебрејски.

Преминуо је у својој 77. години од тровања крви. Сахрањен је у Вршцу. Његов гроб посећују шахисти из свих крајева света, а град Вршац сваке године организује традиционални меморијални турнир у част Боре Костића.

Имао је ванбрачну ћерку Дивну, која је била певачица у Скадарлији.[2]

Шаховска каријера[уреди]

Своју шаховску каријеру започео је док је био студент у Будимпешти и Бечу, мада тада није имао запаженијих резултата. Први значајнији турнир који је одиграо био је Карлове Вари, 1911. године. Затим је као путујући шахиста прешао Атлантски океан и играо у Северној и Јужној Америци до 1919. године. После изузетног резултата који је остварио на турниру у Њујорку (у организацији шаховског клуба Менхетн) 1918. године када је био други, одмах иза Капабланке, постао је један од кандидата за шампиона света у шаху. Потом је играо незваничан меч 1919. године против Капабланке, тадашњег шампиона света у шаху. Поражен је резултатом +0 -5 =0.

Био је шаховски професионалац, никад није имао други посао осим што је играо шах.[1] У својој дугој шаховској каријери учествовао је на многим великим турнирима у земљи и у иностранству. Најзапаженије резултате остварио је на турнирима у Њујорку, 1918. године, где је био други, затим друго место у Хејстингсу, 1919. године, Будимпешта, 1921. године (деоба трећег и четвртог места), прво место у Тренчанским Теплицама, 1928. године, Београд (Шампионат Југославије), 1935. године (деоба првог и другог места), прво место у Љубљани (Шампионат Југославије) 1938. године.

Био је шампион Краљевине Југославије у шаху 1935, 1937. и 1938. године.

1936. године поставио је тадашњи рекорд у игри на слепо, одигравши симултанку на 30 табли.

Шаховски глобтротер[уреди]

Споменик Бори Костићи, у Вршцу.

Бора Костић је играо шах на свим континентима.

Остао је упамћен у шаховском свету као први глобтротер и велики популаризатор игре, увек са шаховском таблом под мишком. Његов пут око света трајао је нешто мање од три године (од 11. новембра 1923. до 28. маја 1926. године), током којих је посетио многе државе и учествовао на бројним турнирима. Играо је шах на екватору, за време лова на тигрове са индијским махараџама, са индијанским поглавицама, давао шаховске лекције Енрику Карузу... Прво је отишао у Аустралију и Нови Зеланд, потом се преко Јужне Африке запутио у Кенију, где је одиграо своју чувену партију на екватору: боравивши на северној хемисфери играо са противником који је био на јужној хемисфери. Следеће одредиште које је посетио је Индија, где је играо шах против махараџе од Шандагара, који је организовао шаховски турнир на врховима Хималаја. Потом се Бора Костић краће задржао у Непалу и на Тибету, одакле се упутио у Индонезију. На Суматри, играо је шах против поглавице племена Батаки. Тиме азијска турнеја још увек није била завршена — Костић је боравио на Филипинима, у Хонгконгу, и у Кини. Одатле је отишао у Совјетски Савез, где је кроз Сибир и преко Иркутска, Новосибирска, Омска, Свердловска, дошао до Москве, Лењинграда и Риге. Одатле се вратио у родни Вршац.

Патриотизам[уреди]

У најтежим временима, за време Другог светског рата, показао се као несумњиви патриота. СС командант Шилер га је послао у концентрациони логор јер је Костић одбио да игра турнире „Слободна Европа“ и да на тај начин глорификује нацистички режим.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Душан Бућан: Амбасадор шаха - хроника о велемајстору Бори Костићу, Нови Сад 1987.


Спољашње везе[уреди]