Борилачке вјештине

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Борилачка вештина)
Борбена вјештина бокса је била заступљена на античкој Тири.

Борилачкe вjештинe су различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране, најчешће источноазијског поријекла; првенствено развијених као средство борбе без оружја. Тренутно се практикују у многим земљама, углавном у облику спортских вјежби које имају за циљ физичко и ментално побољшање.[1].

Борилачке вјештине су подјељене на утврђење боласти, врсте, стилове и школе. Могу бити старијег и новијег времена постанка.

Поред тога, различити стилови борилачких вјештина се могу подјелити на унутрашње и спољашње, које се разликују на основу тренинга тијела и рада са свијешћу. Примјер унутрашње школе је тајђићуен, а спољашње чи кунг. Такође, методе обуке се могу подјелити на унутрашње (нпр. медитација) и спољашње (макивара).[2]

Као заједнички назив за све борилачке вјештине и спортове поједини савремени аутори користе назив кемпо.[3] Скуп јапански борилачких вјештина се обично назива будо.

Неке борбене вјештине су настала као мјешавина других; нпр. теквондо, карате и аикидо — настали су као мјешавина борбених вјештина са Окинаве,[4] кенџицуа и џијуџицуа у Јапану,[5] а субак и текен у Кореји.[6]

Многе борбене вјештине, посебно источне, изучавају и медицинске науке. То се посебно односи на кинеске борилачке вјештине, које изучавају намјештање костију, практикују чи кунг, акупунктуру, акупресуру, као и друге аспекте кинеске народне медицине.[7]

Борбене вјештине такође могу бити повезане са религијом и духовношћу. Неке од њих су основали и проширили монаси (најпознатији су монаси манастира Шаолин).

Борбене вјештине се примјењују и у савременима оружаним снагама; нпр. методе заштите од напада ножем, које се могу наћи у књигама о мачевању, као што су Fiore dei Liberi и Codex Wallerstein, које су написали непознати аутори, су интегрисане у систем обучавања америчке копнене војске 1942. године.[8]

Неке борилачке вјештине су под утицајем власти на њих, постале спортови. Главни мотиви покушаја НР Кине да кинеске борбене вјештине претворе у вушу спортове, које контролише посебна комисија, је чињеница да се обука у борилачким вјештинама сматра потенцијалном субверзивном појавом.[9]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Евгений Андреев. „Энциклопедия «Кругосвет»“. Archived from the original on 2011-08-25 Приступљено 2010-01-20. 
  2. „Неизвестное тайцзи. Часть 2“. Archived from the original on 2013-02-15 Приступљено 2013-02-12. 
  3. Цит.: «Может быть, универсального определения родственных комплексов воинских искусств вообще не существует, но кэмпо представляется наиболее точным из всех возможных вариантов» (стр.14); «Кэмпо как разветвленный, многонациональный комплекс воинских искусств» (аннотация к книге). Долин А. А., Попов Г. В. «Кэмпо — традиция воинских искусств» М. Наука. Главная редакция восточной литературы. 1990, ISBN 5-02-016966-8
  4. Nishiyama, Hidetaka; Richard C. Brown (1991). Karate: The Art of Empty-Hand Fighting. Tuttle Publishing. стр. 16. 
  5. Tanaka, Fumon (2003). Samurai Fighting Arts: The Spirit and the Practice. Kodansha International. стр. 30. 
  6. Shaw, Scott (1996). Hapkido: The Korean Art of Self-Defense. Tuttle Publishing. стр. 15. 
  7. „Perspective: Internal Kung Fu“. Archived from the original on 2012-05-31 Приступљено 2012-03-15. 
  8. Vail, Jason (2006). Medieval and Renaissance Dagger Combat. Paladin Press. стр. 91-95. 
  9. Fu, Zhongwen (1996, 2006). Mastering Yang Style Taijiquan. Berkeley, California: Blue Snake Books. ISBN (trade paper).