Борис Дворник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Дворник

Boris Dvornik.JPG

Датум рођења 16. април 1939.
Место рођења Сплит (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Датум смрти 24. март 2008. (68. година)
Место смрти Сплит (Застава Хрватске Хрватска)
IMDb веза

Борис Дворник (Сплит, 16. април 1939Сплит, 24. март 2008) је био хрватски позоришни и филмски глумац, редитељ и сценариста.

Биографија[уреди]

Борис Дворник је рођен 16. априла 1939. у Сплиту у породици дрвосече. Свој таленат за глуму је открио у детињству, док је наступао у дечјим представама. Након учења за електричара, почео је да се професионално бави глумом. Завршио је Средњу глумачку школу у Новом Саду, а касније се уписао на Казалишну академију Универзитета у Загребу.

Каријера[уреди]

На филму је дебитовао 1960. године у филму Францеа Штиглица Девети круг са тематиком холокауста. Глумио је младића који за време Другог светског рата покушава спасити младу Јеврејку оженивши се њом. Након филма је стекао велику популарност, коју потом учвршћује улогама из савременог живота у комедијама „Мартин у облацима“ (1961) и „Прекобројна“ (1962) Бранка Бауера. Ово је начинило од Бориса Дворника једну од великих звезда кинематографије бивше Југославије, слично Љубиши Самарџићу, Милени Дравић и Велимиру Бати Живојиновићу (са последњим је касније развио блиско пријатељство).

До средине 1960их година Дворник је наступао углавном у комедијама, а од 1966. године почиње се с великим успехом јављати и у филмовома са тематиком из Народноослободилачког рата. За улоге у филмовима „Мост“ (С. Крвавац, 1969) и „Кад чујеш звона“ (Антун Врдољак, 1969) награђен је Златном ареном на фестивалу у Пули. За улогу у ратном филму „У гори расте зелен бор“ (Антун Врдољак, 1971) и за улогу шофера-заводника у „Опклади“ (Здравко Рандић, 1971) освојио је Сребрну арену. Наступао је у више од 40 дугометражних играних филмова (неретко је наступао и у краткометражним), у многим телевизијским драмама и у више телевизијских серија.

Зенит популарности Бориса Дворника је дошао 1970их улогом Рока Прча у чувеној серији „Наше мало мисто“. 1980их година, након што је стекао статус једног од најпризнатијих глумаца бивше Југославије, Борис Дворник је углавном радио у Хрватском народном казалишту у свом родном Сплиту.

Приватни живот[уреди]

Велимир Бата Живојиновић и Дворник су се 1991. одрекли један другог у низу отворених писама, у гесту који је био виђен као симболика распада СФРЈ. 2004. је јављено да су њих двојица покушала да се помире. Њих двојица су се јавно помирили 2006. путем видео линка између Сплита и Београда. Живојиновић је изјавио да „последњих година није било мржње између нас“, а Дворник се надовезао да је ствар била „само неспоразум“.[1]

Током година Борис Дворник је развио блиско пријатељство са Антуном Врдољаком. Он га је наговорио да учествује у политици и, на изборима 1992, као кандидат Хрватске демократске заједнице, је изабран у сплитско поглаварство. Ускоро је схватио да политика није за њега и дао је оставку на своје место месец дана касније.

Током последњих година Дворникова каријера је патила од последица можданог удара и његовог алкохолизма, који се манифестовао у низу инцидената, од којих је најпознатији напад на посматрача на хрватским председничким изборима 2005. Преминуо је од можданог удара у ноћи између 23. и 24. марта 2008. у Сплиту, у Хрватској.

Два сина Бориса Дворника, Дино и Деан Дворник, су познати поп музичари.

Улоге[уреди]

Филмографија глумца Бориса Дворника
Год. Назив Улога
1960. Девети круг Иво Војновић
1961. Мартин у облацима Мартин Барић
1962. Сјенка славе
1962. Прекобројна
1962. Медаљон са три срца
1962. Да ли је умро добар човјек? Мики
1963. Земљаци
1963. Двоструки обруч Криле
1963. Радопоље Цовек без чавала
1963. Лицем у лице Андрија Мачкић
1964. Свануће
1964. Лито виловито Иве
1964. Frontier Hellcat Фред
1965. Човек није тица возач камиона
1965. Човик од свита
1966. Коњух планином
1966. Winnetoy und sein Freund Old Firehand Pater
1967. Каја, убит ћу те!
1967. Летови који се памте
1969. Кад чујеш звона
1969. Мост Заватони
1969. Догађај лугар
1969. Битка на Неретви Стипе
1969. Љубав и понека псовка Мате Пивац
1970. Живот је масовна појава
1970. Бабље лето
1970. Дружба Пере Квржице полицајац Јозо
1971. Опклада Камионџија Тонче
1970-1971. Наше мало мисто Роко Прч
1971. У гори расте зелен бор Дикан
1972. Лов на јелене конобар Зељо
1972. Предграђе
1972. Трагови црне девојке
1973. Живјети од љубави Медан
1973. Образ уз образ Борис
1973. Сутјеска Далматинац
1973. Ча смо на овом свиту
1974. Траг
1974. Капелски кресови Димњачар
1974. Човик и по Вице
1974. Нож
1974. Дервиш и смрт Хасан Џелевџија
1974. Црвени удар капетан авијације
1975. Хитлер из нашег сокака Марко
1976. Ужичка република
1977. Хајдучка времена Дане Десница
1977. Летачи великог неба
1978. Окупација у 26 слика Влахо
1978. Вучари Доње и Горње Полаче
1978. Роко и Цицибела Роко
1979. Повратак Барба Фране
1980. Време, води наредник Жика
1980. The Return
1980-1981. Вело мисто местар
1982. Киклоп официр
1982. Мој тата на одређено време Бора
1982. Сервантес из Малог Миста Роко Прч
1983. Писмо - глава Бајин брат
1984. Тајна старог тавана Шиме
1985. Хорватов избор
1985. Од петка до петка
1986. Хокејаши Роко Прч
1986. Путовање у Вучјак Ђула Борош
1987. Tempi di guerra Бронко
1987. Марјуча или смрт
1987. Тесна кожа 2 Вујо
1988. Шпијун на штиклама Божур
1988. Загрљај
1987-1988. Бољи живот Лујо Лукшић
1990. Неуништиви
1990. Карневал, анђео и прах
1991. Тајна старог млина
1991. Бољи живот 2 Лујо Лукшић
1996. Наусикаја
1998. Кањон опасних игара Фране
1998. Трансатлантик
2001. Посљедња воља Јуре
2002. Виза за будућност Винко Ускок
2003. Доктор лудости пролазник
2004. Дуга мрачна ноћ Лука Колар
2005. Дуга мрачна ноћ Лука Колар
2005. Балада о сарку
2007-2008. Понос Раткајевих Бранко Лоргер

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]