Борис Калин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Калин

Борис Калин
Борис Калин

Информације
Датум рођења 24. јун 1905.
Место рођења Солкан, код Горице (Аустроугарска монархија)
Датум смрти 22. мај 1975.
Место смрти Љубљана (СФР Југославија)
Дела

Борис Калин (Солкан код Горице, 24. јун 1905. — Љубљана, 22. мај 1975.) је био југословенски и словеначки вајар.

Биографија[уреди]

Рођен је 24. јуна 1905. године у Солкану код Горице. Завршио је Школу за уметност и обрт у Љубљани и Академију ликовних уметности у Загребу 1929. године. Неки од професора су му били Франо Кршинић и Иван Мештровић. Први пут је излагао 1929. године. Самосталне изложбе имао је у Љубљани, Трсту, Горици, Загребу и Београду. Учествовао је на низу скупних ликовних манифестација Савеза ликовних уметника Југославије, Друштва словеначких ликовних уметника, Тријеналу у Београду, као и на бројним репрезентативним изложбама југословенске уметности у Москви, Лењинграду, Братислави, Прагу, Варшави, Кракову, Будимпешти и осталим градовима.

Припадао је „Клубу независних“ с којим је више пута излагао. За своја остварења примио је већи број високих награда и признања, међу којима награду Владе ФНРЈ и три Прешернове награде. Бавио се и педагошким радом, те је деловао као професор вајарства на Академији ликовних уметности у Љубљани од 1945. до 1970. године. Године 1947. именован је за мајстора вајара. Био је и члан Словеначке академије наука и уметности од 1953. године.

Умро је 22. маја 1975. године у Љубљани.

Стваралаштво[уреди]

Нека његова дела су „Примож Трубар“ у Цељу, „Сплавар“ у Бледу и Цељу, никада постављени споменик краљу Александру Карађорђевићу у Марибору, „Споменик палим борцима и таоцима“ (1949-1953) у Бегуњама, „Грамозна јама“ (1947) у Љубљани, Гробница народних хероја у Љубљани (1949—1952), коју је израдио заједно са Едом Михевцом и остало.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.