Борис Кривокапић
| Борис Кривокапић | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 16. новембар 1958. |
| Место рођења | Београд (ФНРЈ) |
| Рад | |
Борис Кривокапић (Београд, 16. новембар 1958) је редовни професор на Мегатренд универзитету. Истакнути стручњак за међународно јавно право и људска права.
Садржај |
Каријера [уреди]
Проф. др. Борис Кривокапић рођен је у Београду 16.11.1958. Дипломирао је (1979), магистрирао (1985) и докторирао (1988) на Правном факултету Универзитета у Београду. У Институту за упоредно право прошао сва научна звања (1999. године изабран у звање научног саветника - еквивалент редовном професору универзитета). Уз то, у периоду 2000-2006, професор Међународног јавног права на Правном факултету Универзитета Источно Сарајево. Од 2006. у сталном радном радном односу на Факултету за државну управу и администрацију Мегатренд универзитета. Редовни професор за предмете Међународно јавно право и Људска права.
Учесник великог броја научних конференција, симпозијума и сл. у двадесетак држава Европе, Африке и Азије. Дугогодишњи главни и одговорни уредник водећег националног научног часописа «Страни правни живот».
Радови: [уреди]
Објавио преко 30 књига, од којих 14 као самосталан аутор, а остале као као коаутор (од тога уредник 3 књиге).
Објавио и преко 130 радова у водећим домаћим и страним научним часописима и зборницима, 30-так научноистраживачких пројеката, међу којима и неколико међународних; преко 300 приказа страних прописа и радова других аутора; 3 превода страних устава и др.
Радови проф. Кривокапића објављени су у двадесетак држава Европе, Азије и Америке.
Међу најважније радове спадају нарочито следеће монографије:
- Конзуларне конвенције СССР-а са другим земљама Варшавског уговора (Београд 1987, 131 стр.);
- Контрола државне управе у Совјетском Савезу - домети перестројке (Београд 1988, 224 стр.);
- Лексикон Међународног права (Београд 1998, 566 стр.);
- Положај етничких мањина у образовању (Београд 2000, 254 стр.);
- Европска социјална повеља (Београд 2002, 120 стр.);
- Заштита мањина: историјски развој, основна питања и заштита у оквиру УН, први део трилогије „Заштита мањина у међународном и упоредном праву“, (Београд 2004, 871 стр,);
- Заштита мањина у регионалним оквирима и путем билатералних споразума, други део трилогије „Заштита мањина у међународном и упоредном праву“, (Београд 2004, 889 стр,);
- Заштита мањина у националним порецима држава, трећи део трилогије „Заштита мањина у међународном и упоредном праву“, (Београд 2004, 921 стр,);
- Службена употреба језика у међународном праву и новијем законодавству неких европских држава (Београд 2004, 405 стр.);
- Мањине у међународном праву (Београд 2006, 278 стр.);
- Међународно право: корени, развој, перспективе (Београд 2006, 279 стр.),
- Основи међународних људских права (коаутор, Београд 2007, 347 стр.),
- Енциклопедија српског народа, (гл. и одг. ур. Р. Љушић) аутор 30 одредница (из области међународног права и људских права), Завод за уџбенике, (Београд 2008);
- Међународна људска права (коаутор, Београд 2010, 409 стр.),
- Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа (Службени гласник, Београд 2010, 1190 стр.);
- Актуелни проблеми међународног права (Службени гласник, Београд 2011, 754 стр.);
- Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, коаутор, Giuseppe de Vergottini, Valeria Piergigli (eds.), series: "Schriften zum internationalen und zum öffentlichen Recht", Volume 99, (publ. Peter Lang International Academic Publishers - Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien, 2011. 466 Pp.). Аутор поглавља: «Toponomastics and protection of ethnic (national) minorities: legislation and practice od the Republic of Serbia», Pp. 355-405.
Његове књиге и други радови налазе се у јавним библиотекама у више од 20 држава, на разним континентима. Поред осталог, 9 наслова је у Конгресној библиотеци САД.
Преглед најважнијих радова: [1]
Награде и признања [уреди]
1996. г. - Признање Института за упоредно право, поводом 40 година Института; 2004. г. – Награда категорије А1 Министарства науке и животне средине Републике Србије за изузетне научне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма основних истраживања за период 2002-03. г.; 2006. г. – Награда «Професор Борислав Т. Благојевић» за најбоље дело у области упоредног и европског права обвављено у Србији и Црној Гори у периоду 2004-2005. г.; 2011. г. – Награда «Најбољи аутор“ за 2011. годину, „Службени гласник, Београд;
Борилачке вештине [уреди]
Борилачким вештинама се бави од 1974. Вишеструки првак Југославије и Србије у теквондоу, оснивач и дугогодишњи шеф стручног штаба одн. главни тренер Теквондо клуба „Црвена звезда“, један од најуспешнјих српских тренера итд. Оснивач свеобухватне борилачке вештине Hapkikwan.[2] Носилац је црног појаса 10 дан.[3]
Литература [уреди]
- Институт за упоредно право - Првих 50 година, Београд 2006, стр. 26-28.
- “Борис Кривокапић”, одредница у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 550.
