Борис Шапошњиков
Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Михајлович Шапошњиков (рус. Борис Михайлович Шапошников) (2. октобар 1882. - 26. март 1945), је био совјетски војни командант, рођен код Златоуста, код Чељабинска на Уралу. Ступио је у војску Руског царства 1901, и дипломирао на николајевској генералштабној академији 1910, стекавши чин пуковника у Кавкаској гренадирској дивизији током Првог светског рата. 1917, што је било неуобичајено за официра његовог чина, подржао је Руску револуцију, и 1918. ступио у Црвену армију.
Шапошњиков је био један од ретких командира у Црвеној армији са формалним војним образовањем, и 1921. је постао члан генералштаба, где је служио до 1925, када је постављен за команданта лењинградског војног региона. Од 1928. до 1932. је командовао московским војним регионом, а затим приволшким војним регионом. 1932. је постављен за команданта Војне академије Црвене армије у Фрунзеу, а 1935. се вратио на позицију команданта лењинградског региона. 1937. је постављен за начелника генералштаба, као наследник Михаила Тухачевског који је пао као жртва Стаљинове Велике чистке у Црвеној армији. 1940. је постао маршал Совјетског Савеза.
Упркос томе што је имао позадину царистичког официра, Шапошњиков је стекао Стаљиново поштовање и поверење. Иронично, његов статус професионалног официра - није се учланио у КПСС до 1930. - му је можда и помогао да избегне Стаљинове сумње. Цена коју је платио да би преживео чиску се огледала у сарадњи у уништењу Тухачевског и многих других колега. Колико је Стаљин ценио Шапошњикова се најбоље може видети из чињенице да је увек држао примерак Шапошњиковог најзначајнијег дела, Мозак армије (1929), на радном столу.
На срећу Совјетског Савеза, Шапошњиков је био талентован за војна питања, и имао је развијене административне вештине. Комбиновао је ове своје таленте се чињеницом да је имао Стаљиново поверење, како би поново развио вођство Црвене армије након чистки. Мозак армије је деценијама било обавезно штиво за сваког совјетског официра. 1939. Стаљин је прихватио Шапошњиков план за брзо развијање снаге Црвене армије. Иако план није завршен пре немачке инвазије у јуну 1941, довољно је напредовао да сачува Совјетски Савез од потпуне пропасти.
Шапошњиков је дао оставку на дужност начелника генералштаба у августу 1940, званично због лошег здравља, али могуће да је прави разлог био у неслагању са Стаљином. У време немачке инвазије је поново постављен за начелника генералштаба, и постао је заменик народног комесара за одбрану. Ове дужности је држао док није морао да заврши каријеру због нарушеног здравља 1943. Био је на позицији командана Војне акадмије Ворошилов до смрти 1945.
