Бориша Симанић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бориша Симанић
У дресу јуниора Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Бориша Симанић
Датум рођења (1998-03-20)20. март 1998. (26 год.)
Место рођења Љубовија, Србија, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,07 m
Информације о каријери
НБА драфт 2020. / није изабран
Про каријера 2014—данас
Позиција крило / крилни центар
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
2014—2021. Црвена звезда
2014—2015. → ФМП
2017—2018. → ФМП
2021—2022. Мега баскет
2022—2023. Сарагоса 2002
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2020— Србија
Медаље
Кошарка
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 2023. Индонезија–Јапан–Филипини Србија

Бориша Симанић (Љубовија, 20. март 1998) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крила и крилног центра.

Каријера[уреди | уреди извор]

Млађе категорије[уреди | уреди извор]

Бориша је рођен у Љубовији, а одрастао је у Братунцу.[1] Прве кошаркашке кораке направио је у КК Братунац.[2]

Из млађих категорија бијељинске Будућности прешао је крајем 2013. године у Црвену звезду.[3] Иако годину дана млађи, био је део екипе Црвене звезде која је освојила јуниорско такмичење Евролиге 2014. године. Исте године заједно са Аранитовићем бива изабран да буде део Џордановог кампа.[4]

У наредној години постаје стандардни члан прве петорке и са екипом се пласира на завршни турнир Евролиге, освојивши прво место на Турниру „Марко Ивковић” у Београду. На завршном турниру су дошли до финала у ком су изгубили од Реала. Истоветни успех је поновио и следеће године, а овога пута у финалу губе од Барселоне. Симанић је просеком од 18 поена, 7,5 скокова, 4 асистенције и 2,8 блокада заслужио титулу МВП турнира.[5]

ФМП[уреди | уреди извор]

Упоредо са играњем за јуниоре Црвене звезде у сезони 2014/15. наступао је за први тим ФМП-а из Железника, под вођством тренера Милана Гуровића.

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Од сезоне 2015/16. је прикључен првом тиму Црвене звезде, код тренера Дејана Радоњића. Већ на самом почетку сезоне је имао прилике због кадровских проблема да добије већу минутажу у Евролиги и то на гостовању Реалу у Мадриду, када је постигао 10 поена.[6] Након комплетирања тима имао је нешто мању минутажу. Одмах по стицању пунолетства, у априлу 2016, потписао је и први професионални уговор са Црвеном звездом у трајању од четири године.[7]

После две године у сениорском погону Црвене звезде, такмичарску 2017/18. проводи на новој позајмици у ФМП-у.[8] Уследио је повратак у Звезду, а најзапаженије партије у дресу београдских „црвено-белих” је пружао током мандата Милана Томића у сезони 2018/19.[9] Симанић је у петој утакмици финала плеј-офа Јадранске лиге, против подгоричке Будућности, допринео освајању титуле са десет поена, пет скокова, три асистенције, две блокаде и једном украденом лоптом.[10] Након ове сезоне је поново имао смањену минутажу, па је у марту 2021. године раскинуо уговор са клубом.[11]

У Црвеној звезди је освојио девет сениорских трофеја (три титуле у АБА лиги, три првенства и два купа Србије, један АБА Суперкуп).

Мега Сокербет[уреди | уреди извор]

У априлу 2021. године је потписао уговор са Мега Сокербетом.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Био је члан кадетске репрезентације Србије која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Кијеву.[13] Следеће године је такође био члан кадетске селекције која је била шеста, али је он драстично поправио своју статистику са просечних 10,2 поена и 4,3 скокова по утакмици.[14]

На Светском првенству 2023. године је уврштен у састав Србије. У утакмици трећег кола групне фазе против Јужног Судана доживео је тешку повреду када га је ударио Нуни Омот пред крај утакмице.[15] Након неколико дана подвргнут је хитној операцији у којој му је одстрањен бубрег.[16] Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству, уручена му је медаља иако није био у могућности да присуствује церемонији доделе.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Плакета општине Братунац Бориши Симанићу, преузео је његов отац”. glassrpske.com. 25. 9. 2023. Приступљено 9. 2. 2024. 
  2. ^ Jovičić, Dejan (2023-09-10). „KK Bratunac poslao poruku Boriši Simaniću i košarkašima Srbije | Meridian Sport”. Приступљено 2023-09-10. 
  3. ^ „Залог за будућност - Звезда довела талентованог горостаса на крилној позицији”. Блиц. 2. 12. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  4. ^ „Звездини кадети на Џордановом кампу”. Блиц. 7. 3. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  5. ^ „U18 Crvena Zvezda forward Simanic named ANGT Finals MVP” (на језику: енглески). www.adidasngt.com. 15. 5. 2016. Приступљено 16. 5. 2016. 
  6. ^ „Ko je mladi Simanić, svetla tačka Zvezde u Madridu”. mondo.rs. 23. 10. 2015. Приступљено 18. 4. 2021. 
  7. ^ „Simanić potpisao profesionalni ugovor sa Zvezdom”. rts.rs. 4. 4. 2016. Приступљено 18. 4. 2021. 
  8. ^ „Radanov, Simanić i Rakićević u FMP-u”. mozzartsport.com. 15. 7. 2017. Приступљено 18. 4. 2021. 
  9. ^ „Simanić: Kod Radonjića nisam igrao, sada se sve promenilo”. b92.net. 31. 12. 2018. Приступљено 18. 4. 2021. 
  10. ^ „Stvarno uvek neko iskoči”. mozzartsport.com. 23. 4. 2019. Приступљено 18. 4. 2021. 
  11. ^ „Razišli se Crvena zvezda i Boriša Simanić”. mozzartsport.com. 11. 3. 2021. Приступљено 18. 4. 2021. 
  12. ^ „BORIŠA SIMANIĆ JE NOVI IGRAČ MEGE!”. bcmegabasket.net. 6. 4. 2021. Приступљено 18. 4. 2021. 
  13. ^ „Кадети освојили сребрну медаљу”. vesti-online.com. 30. 8. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  14. ^ „Статистика на сајту ФИБА”. ФИБА. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2015. 
  15. ^ „Суданац се јавно извинио за повреду Симанића: Молим се за његово здравље!”. rt.rs. 30. 8. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 
  16. ^ „КСС потврдио: Бориши Симанићу одстрањен бубрег”. rts.rs. 4. 9. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бориша_Симанић&oldid=27387107”